Održano CanSat takmičenje u Velikim Radincima

Organizatori, Komitet za razvoj svemirskog programa Srbije i Aeroklub Sremska Mitrovica, dobro su se pripremili za sedam izabranih timova iz Bečeja, Vranja i Rume, učenika osnovnih i srednjih škola.

Oni su, zahvaljujući naporima profesora, neki uz pomoć škole, a neki iz sopstvenih sredstava i 3D štampača, napravili probne rakete od plastičnih flaša, kartonskih delova, nosača za rakete, kanistera s vodom i pumpe za duvanje guma. I dok se pored njih odigravalo takmičenje raketnih modelara, naši momci i devojke uvežbavali su osnove pravljenja raketa od „štapa i kanapa“, da bi potom, zajedno sa direktorom Komiteta Dušanom Radosavljevićem, prošli kroz greške, propuste, promašaje, ali i uspela lansiranja.

- CanSat raketni program je mali satelit za obrazovne svrhe, obično ima GPS, malu kameru s telefonom, seznori, moduli i naravno transmiter – kaže Dušan Radosavljević. - U principu, sve što sadrži u jdnom satelitu stane u šaku. Ovaj satelit košta oko sedam stotina dolara, ali ima i manjih, za đake. Osmislili su ga stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država i namenjen je obrazovanju. Cene elektronike su pale i cene sličnih obrazovnih setova, poput Raspberry PieZ kompjutera i Arduino modularnog programa vezanog za elektroniku, programiranje i obrazovanje u takozvanim STEM granama nauke (Science Tehnology, Engineering and Math).

Diskusija u kojoj su ravnopravno učestvovali đaci i profesori, članovi Komiteta za razvoj svemirskog programa, koji su u orbitu poslali već tri mini satelita i spremaju se za četvrti, u saradnji s Indijom koja raketom sa 75 satelita slavi isto toliko godina nezavisnosti, bila je pravi praznik za naučničke uši.

- Za CanSat program saznao sam preko Interneta i pomislio sam da je to odlična prilika da se sa đacima okušam u novoj oblasti, koristeći savremenu tehnologiju – rekao je nastavnik informatike u rumskoj Srednjoj tehničkoj školi „Milenko Brzak Uča“ Igor Tomić. – Sad smo se vratili iz Portugala gde smo učestvovali na takmičenju u ispitivanju dronova, te smo odlučili da vidimo gde su nam dometi. Imali smo sreće da nam je direktorka iz IKT sektora i da je odlično prepoznala mogućnosti učestvovanja na ovakvim projektima, čuli smo da su se neke druge ekipe snalazile za novac. Ovo nam je prilika da vidimo gde grešimo, kako drugi rade, šta možemo iz ovoga da naučimo jer ništa nije toliko dobro koliko primeniti naučeno u praksi.

A da je praksa ozbiljna, pokazao je drugi deo takmičenja, na kome su, uz pomoć Vazduhoplovnog saveza Srbije, učeničkim CanSat-ovima napunjene prave rakete, koje su lansirane uz pomoć goriva. Svaka raketa napunjena je s tri satelita. Ekipe su sastavile svoje satelite prema projektu koji im je poslat prilikom prijave na takmičenje, a on je sadržao maksimalne dimenzije, veličinu padobrana i težinu matičnih ploča i žica koje šalju podatke na zemlju. Jednom ubačen satelit lansiran je uz pomoć rakete, a tim je imao zadatak da uspostavi vezu sa svojim satelitom i očita podatke koje je slao tokom leta. Naravno da je u tome bilo i rakete na drvetu i izgubljenih satelita i veza, nejakih žica i problema s navigacijom, ali to je način na koji se pravi tehničari, koji šalju satelite u svemir, inače obučavaju. I naravno da je bilo uspešno urađenih podataka: očitane visine, vlažnosti vazduha, smera vetra...

Koliko je CanSat ozbiljan program u svetskim razmerama pokazuje i činjenica da će se u septembru ove godine kod nas održati svetsko CanSat takmičenje, uz učešće više desetine ekipa iz preko 25 zemalja. Njihovi članovi nestrpljivo su čekali rezultate, jer je takmičenje pomereno za nedelju dana zbog kiše. Ovog puta za malo su je izbegli.

Što se rezultata tiče, osnovni je da će se, na osnovu dogovora sedam ekipa, formirati tim koji će na Svetskom prvenstvu predstavljati Srbiju. Predstoje sati i sati rada, a od njih Dušan Radosavljević očekuje da će se, kad za dve-tri godine krenu na studije, usmeriti ka astronomiji, jer su veze s Indijom, zahvaljujući projektu „75 satelita” Indian Tehnology Congres Asociation (ITCA), s kojim je Komitet za razvoj svemirskog programa u strateškom partnerstvu još od 2019. i uz čiju pomoć Srbija šalje još jedan satelit u svemir. Komitet je, zajedno sa ITCA i još tri visokoškolske ustanove iz Indije, izradio i uspešno lansirao tri UNITY satelita 28. februara 2021. tokom misije „Amazonia” koja je realizovana raketom PSLV C51 iz indijske svemirske luke Sriharikota. Ovaj projekat nastavak je uspešne saradnje, a Srbija je tako, zahvaljući privatnoj inicijativi, uhvatila korak s najnovijim naučnim trendovima svemirskog programa. U čast ove saradnje Indijci su napravili počasne markice sa srpskom i indijskom zastavom, a pehar i indijska raketa stoje u svečanoj sali Aerodroma. Šta nas čeka u avgustu, kad poleće i četvrti satelit, bićemo u prilici da vidimo.

I. Radoičić