У времену у којем се човеков додир у највећој мери своди на додир са технологијом – од тзв. паметних уређаја до продуката индустрије забаве, стиче се утисак да уметност позоришта, која проистиче из једног друкчијег сусретања, губи на значају, упркос томе што механицистичке визије театра нису новина – започиње своје образложење о избору представа за 71. фестивал професионалних позоришта Војводине (FPPV) Влатко Илић, редитељ и позоришни педагог, који је за предстојећи FPPV почетком априла у Зрењанину избарао и слоган „Све позоришне машине: приче, слике, афекти“.