Златна медаља Новосадског сајма Карловачкој гимназији
Трећу годину заредом Карловачка гимназија носилац је Велике златне медаље Новосадског сајма. Ове године признање, које јој је додељено током 17. Међународног сајма образовања „Путокази“ , понеле су и новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ и „Лаза Костић“.
Како каже директор најстарије српске гимназије Бранко Стојков, прошлогодишњи успеси ђака на државним и другим такмичењима пре свега допринели су да школа и овог пута буде добитник медаље.
– У години у којој је било тешко припремати се за такмичења они су освојили значајне успехе на државним такмичењима из српског, италијанског, руског, латинског и енглеског језика, а и две колегинице су награђене за свој рад – каже директор Стојков. – Лане смо обележили 230 година од оснивања школе. Све што је замишљено у вези са обележавањем јубилеја је и остварено. Приређене су две изложбе - једна у Музеју Војводине, која је трајала од маја до августа с пратећим програмима, а друга у депандансу Музеја града Новог Сада у Карловцима, која је отворена на Дан ослобођења Карловаца и трајаће до септембра ове године. У новембру је светлост дана угледала и монографија др Жарка Димића, која је промовисана у школи. Веома ми је драго да смо у томе успели јер нам много тога због пандемије коронавируса није ишло у прилог. Међутим, прошле године, а то је и најважније за школу, имали смо рекордан број ученика на упису и пријемном испиту. Тај број из године у годину расте и надамо се да ће он бити ове године и већи. Када имамо више кандидата можемо да направимо бољу селекцију, и на тај начин подижемо квалитет и ниво гимназије. Без ђака све је узалуд.
Ове године треба да изађе из школе прва генерација матураната који су учили јапански и норвешки језик после чега ће се сумирати резултати тог језичког програма. Од нових језика ћаци могу од наредне школске године да очекују факултативно часове корејског и турског са чијим амабасадама су преговори обављени, односно у току. Посебно би по мишљењу директора Стојкова било важно увести турски, јер у школи постоје одељења ђака са посебним афинитетима према историји и географији, а истраживање прошлости на овим просторима тражи знање немачког и турског језика.
– У мноштву планова, приоритет нам је градња ђачког дома. Општинска администрација спровела је измену планских документа што је основ за реализацију те идеје, а следећи корак је израда идејног пројекта. Обратили смо се Покрајинској влади за то, која је финансијер целог пројекта. Имамо пуно деце са стране и од огромног значаја би нам било отварање дома, а то би умногоме утицало на квалитет образовања – каже Бранко Стојков.
Зорица Милосављевић