Zlatna medalja Novosadskog sajma Karlovačkoj gimnaziji
Treću godinu zaredom Karlovačka gimnazija nosilac je Velike zlatne medalje Novosadskog sajma. Ove godine priznanje, koje joj je dodeljeno tokom 17. Međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“ , ponele su i novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ i „Laza Kostić“.
Kako kaže direktor najstarije srpske gimnazije Branko Stojkov, prošlogodišnji uspesi đaka na državnim i drugim takmičenjima pre svega doprineli su da škola i ovog puta bude dobitnik medalje.
– U godini u kojoj je bilo teško pripremati se za takmičenja oni su osvojili značajne uspehe na državnim takmičenjima iz srpskog, italijanskog, ruskog, latinskog i engleskog jezika, a i dve koleginice su nagrađene za svoj rad – kaže direktor Stojkov. – Lane smo obeležili 230 godina od osnivanja škole. Sve što je zamišljeno u vezi sa obeležavanjem jubileja je i ostvareno. Priređene su dve izložbe - jedna u Muzeju Vojvodine, koja je trajala od maja do avgusta s pratećim programima, a druga u depandansu Muzeja grada Novog Sada u Karlovcima, koja je otvorena na Dan oslobođenja Karlovaca i trajaće do septembra ove godine. U novembru je svetlost dana ugledala i monografija dr Žarka Dimića, koja je promovisana u školi. Veoma mi je drago da smo u tome uspeli jer nam mnogo toga zbog pandemije koronavirusa nije išlo u prilog. Međutim, prošle godine, a to je i najvažnije za školu, imali smo rekordan broj učenika na upisu i prijemnom ispitu. Taj broj iz godine u godinu raste i nadamo se da će on biti ove godine i veći. Kada imamo više kandidata možemo da napravimo bolju selekciju, i na taj način podižemo kvalitet i nivo gimnazije. Bez đaka sve je uzalud.
Ove godine treba da izađe iz škole prva generacija maturanata koji su učili japanski i norveški jezik posle čega će se sumirati rezultati tog jezičkog programa. Od novih jezika ćaci mogu od naredne školske godine da očekuju fakultativno časove korejskog i turskog sa čijim amabasadama su pregovori obavljeni, odnosno u toku. Posebno bi po mišljenju direktora Stojkova bilo važno uvesti turski, jer u školi postoje odeljenja đaka sa posebnim afinitetima prema istoriji i geografiji, a istraživanje prošlosti na ovim prostorima traži znanje nemačkog i turskog jezika.
– U mnoštvu planova, prioritet nam je gradnja đačkog doma. Opštinska administracija sprovela je izmenu planskih dokumenta što je osnov za realizaciju te ideje, a sledeći korak je izrada idejnog projekta. Obratili smo se Pokrajinskoj vladi za to, koja je finansijer celog projekta. Imamo puno dece sa strane i od ogromnog značaja bi nam bilo otvaranje doma, a to bi umnogome uticalo na kvalitet obrazovanja – kaže Branko Stojkov.
Zorica Milosavljević