Инфлација: Храна и енергија гурају поскупљење

Инфлација је у фебруару на месечном нивоу износила 1,1 одсто, што је у највећој мери у складу са очекивањима Народне банке Србије изнетим у фебруарском извештају о инфлацији, саопштила је НБС. Из НБС наводе да су на месечни раст инфлације, слично ценовним кретањима prеthodnog месеца, највише утицале цене хране, а пре свега цене поврћа и прерађене хране.

Мере Владе Србије око ограничавања цена основних животних намирница утицале су да раст цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, од децембра до фебруара успори на око један одсто месечно, што је дупло ниже у односу на октобар и новембар 2021. када је месечни раст ових цена износио у просеку око два одсто, истиче се у саопштењу НБС. Наводи се да је и даље близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,8 одсто опредељено кретањем цена хране и енергената, док се базна инфлација, захваљујући очуваној стабилности девизног курса, и даље креће у границама циља.

Цене непрерађене хране су у фебруару, у односу на исти месец prеthodnе године, повећане за 26,3 одсто, док су цене прерађене хране биле веће за 10 одсто на међугодишњем нивоу, оцењују у НБС. Додају да је висок међугодишњи раст цена хране већим делом последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, дакле високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа, прошлогодишње суше и последично значајно увећаних трошкова у производњи хране.

Очувању базне инфлације на релативно ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду, истиче се у саопштењу Народне банке Србије. Додаје се да су важан фактор ниске и стабилне базне инфлације и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се у дужем временском периоду крећу у границама циља и да ће, додатно, смањивању инфлаторних притисака наставити да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна купују струју по повољнијим условима од тржишних.

Када је реч о ценама енергената, наводи се да су оне на месечном нивоу у фебруару порасле за 1,2 одсто и да је њихово кретање у целини било опредељено глобалним факторима, пре свега растом цене нафте у свету, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту. Евидентирани раст цена нафтних деривата у фебруару од 2,6 одсто забележен је у првој половини месеца, док су у другој половини, под утицајем Уредбе Владе Србије о ограничавању цена цене мировале, као и да ће кретање цена нафтних деривата у наредном периоду бити под утицајем нове Уредбе којом се одређује највиша малопродајна цена. Очекује се да ова уредба ублажи преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске.

С друге стране, за разлику од појединих земаља централне и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација, односно индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у фебруару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,4 одсто. 

Из НБС наводе да би, према њиховим пројекцијама из фебруарског Извештаја о инфлацији, међугодишња инфлација требало да се од другог тромесечја нађе на опадајућој путањи и да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној циљаној вредности. Истичу да су се у међувремену ризици по питању инфлације у наредном периоду у знатној мери интензивирали, пре свега у домену кретања цена производа који се котирају на светским робним берзама, почев од цена енергената, преко примарних пољопривредних производа до метала и других индустријских сировина. И поред тога, процене НБС и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се, пре свега, односи на дужину трајања конфликта у Украјини и на исход овогодишње пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне, односно нешто боље у односу на prеthodnu када је забележен пад пољопривредне производње од пет одсто, наводи се у саопштењу Народне банке Србије.

Д. Мл.