Inflacija: Hrana i energija guraju poskupljenje

Inflacija je u februaru na mesečnom nivou iznosila 1,1 odsto, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije iznetim u februarskom izveštaju o inflaciji, saopštila je NBS. Iz NBS navode da su na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnog meseca, najviše uticale cene hrane, a pre svega cene povrća i prerađene hrane.

Mere Vlade Srbije oko ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da rast cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, od decembra do februara uspori na oko jedan odsto mesečno, što je duplo niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto, ističe se u saopštenju NBS. Navodi se da je i dalje blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije od 8,8 odsto opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa, i dalje kreće u granicama cilja.

Cene neprerađene hrane su u februaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine, povećane za 26,3 odsto, dok su cene prerađene hrane bile veće za 10 odsto na međugodišnjem nivou, ocenjuju u NBS. Dodaju da je visok međugodišnji rast cena hrane većim delom posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, dakle visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, prošlogodišnje suše i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, ističe se u saopštenju Narodne banke Srbije. Dodaje se da su važan faktor niske i stabilne bazne inflacije i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja i da će, dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviti da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Kada je reč o cenama energenata, navodi se da su one na mesečnom nivou u februaru porasle za 1,2 odsto i da je njihovo kretanje u celini bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom cene nafte u svetu, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Evidentirani rast cena naftnih derivata u februaru od 2,6 odsto zabeležen je u prvoj polovini meseca, dok su u drugoj polovini, pod uticajem Uredbe Vlade Srbije o ograničavanju cena cene mirovale, kao i da će kretanje cena naftnih derivata u narednom periodu biti pod uticajem nove Uredbe kojom se određuje najviša maloprodajna cena. Očekuje se da ova uredba ublaži prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske.

S druge strane, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u februaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,4 odsto. 

Iz NBS navode da bi, prema njihovim projekcijama iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo da se od drugog tromesečja nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj ciljanoj vrednosti. Ističu da su se u međuvremenu rizici po pitanju inflacije u narednom periodu u znatnoj meri intenzivirali, pre svega u domenu kretanja cena proizvoda koji se kotiraju na svetskim robnim berzama, počev od cena energenata, preko primarnih poljoprivrednih proizvoda do metala i drugih industrijskih sirovina. I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se, pre svega, odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, odnosno nešto bolje u odnosu na prethodnu kada je zabeležen pad poljoprivredne proizvodnje od pet odsto, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

D. Ml.