Ударају се темељи конака у порти Световаведењског манастира у Сремским Карловцима
Шест година након што је одлуком епископа сремског Василија црква Ваведења Пресвете Богородице или Горња, како је Карловчани одвајкада називају, поново постала манастир, почиње градња манастирског конака у храмовној порти.
Реч је заправо о наставку радова прекинутих крајем 2016. године из процедуралних разлога и ових дана се интензивно копа земља за изливање темеља. Како сазнајемо од настојатеља манастира протосинђела др Клеопе (Стефановић), у пројекту тог здања у међувремену ништа није промењано осим што су неке сугестије стручњака надлежног Завода за заштиту споменика културе прихваћене, тако да ће у догледно време на углу улица Патријарха Рајачића и Карађорђеве нићи манастирски конак.
– Конак ће имати све оно што један такав објекат треба да има – каже за „Дневник“ отац Клеопа. – У првом реду је то трпезарија и то је можда и најважнији садржај јер окупљање после литургије јесте друга литургија. На првој се људи причешћују телом и крвљу Христовим, а овде живом речју. Живимо у времену кад се људи отуђују једни од других, томе је нарочито допринела ова пандемија. То је доста утицало на психу нашег народа. Слободно могу да кажем да је наш народ уморан од вести, информација и дезинформација. Биће канцеларије за вођење административних послова, помоћне просторије за црквене утвари или предмете – одежде и црквене књиге, библиотека, салон за званице, девет монашких келија и једна за епископа, кухиња, купатила. Наравно, и вински подрум. У том коплексу биће и продавница свећа јер је важно да је изместимо из цркве у којој сад заузима литургијски простор.
Протосинђел др Клеопа је као четрнаестогодишњак дошао из Београда у Карловачку богословију. Признаје да није био одушевљен испрва новом средином, али временом је упознао, како каже, дивне људе и када је након матуре 2003. одлазио из Карловаца, помолио се у Саборној цркви пред иконом Богородице да се врати . Његова молба била је услишена.
– Срећан сам што сам прихваћен у Сремским Карловцима. Монах сам и немам породицу и све вернике доживљавам као своје ближње. Када неко не дође неколико недеља на литургију, позовем да проверим да ли је добро и није ли болест разлог што га нема...Диван народ овде живи и хвала Богу за то. Морам да се захвалим и за дар живота сабрата оца Душка и Љубомира. Отац Душко је мирски свештеник који ме често фасцинира ревношћу и према цркви и према пастви. Посвећен је веом сиромасима и када у манатиру скупимо понешто, он оде и однесе коме треба, врло често и на Черат, где иза сваког ћошка искочи неко дете, у шта сам се уверио када сам га одмењивао у томе.
Будући конак, по речима игумана Клеопе, биће украс не само Сремских Карловаца него и српског народа који са љубављу и вером долази у Световаведењски манастир. Црква Вавадења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима 14. јануара 2016. године закорачила је у ново поглавље у својој вишевековној историји. Тог дана када је епископ сремски Василије прогласио цркву манастиром, остварене су дугодишње тежње и очекивања да тај храм поново буде светиња као што је то био на почетку постојања.
Отац Клеопа каже да су многи мислили да је промена статуса богомоље из цркве у манстир новина, а када се само мало више загребе по историјским чињеницама, може се јасно утврдити да се као манастир, храм помиње још 1546. године на страницама старе црквене књиге која се зове Минеј. То потврђују и гробови сахрањених монаха и монахиња у порти, чак и епископа, а манастир чува и тела двојице патријараха - Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића.
– Неки се питају откуд манастир у граду? Ја сам студирао у Румунији у граду Јаши где су мошти Свете Петке, у ком има 15 активних манастира. Слично је и у Москви. Манастири имају посебну мисију, а то је стопостотна преданост човеку. Најлепши моменти у историји нашег народа су се дешавали око манастира. Не можемо да се повлачимо по гудурама и пећинама јер смо потребни нашем народу. Тужно је да нас има све мање, и фрушкогорски манастири вапе за млађим снагама, али нажалост нема ни младих ни старих да закуцају на врата. Ово је време секуларизације. Свако воли да има своју слободу, кућу, комодитет, а монашки, па и свештнички позив јесте велико одрицање – каже отац Клеопа.
– Желим да овај конак буде дело народа, да свако, што би се рекло, има своју циглицу у њему. Позивам све који су у могућности и желе да помогну да ово благословено дело остваримо до краја, то и учине. Свака лепта, а то је и најмањи део онога што човек може да учини, је добродошла. Владика Васлије и Епархија сремска су носиоци радова. Епархијски управни одбор је изабрао тим добрих мајстора и ја се уздам у Бога и надам да ће макар до јесени груби радови бити готови, а Богу се молим да Васкрс следеће године прославимо у трпезарији будућег конака и да то буде у миру – наглашава игуман Ваведењског манастира Клеопа.
Новчани прилози могу да се уплате на рачун 340-19405-12 Епархије сремске за манастир Ваведења Пресвете Богородице.
По његовим речима, манастир у Сремским Карловцима има посебну и врло важну мисију, а то је рад са болесницима будући да чува мошти Светог Нектарија Егинског, надалеко познатог као исцелитеља од малигних и других болести.
– Морам признати да сам тек од када су мошти у нашем манастиру, чуо за многе болести први пут – каже угуман. – Сам сусрет са болесним људима, који су можда напуштени од лекара и у последњем стадијуму живота, и дати му утеху, то је врлика мисија и за то је потребна благодат божија. Времена су тешка. Можа ће неко рећи: „А шта ће вама конак када су времена тешка?“ Ја сматрам да је конак преко потребан, зато што ми од објеката немамо ништа осим цркве. У овим тешким временима једино што остаје јесте да се молимо Богу. Бог пружа човеку мир, љубав и истинску утеху. Веома ми је драго што у манастир долазе људи, посебно сваког последњег петка у месецу када имао свету тајну јелоосвећења, са свих страна Србије - из Београда, Новог Сада, Старе и Нове Пазове, Батајнице, Бачког Доброг Поља... Поносан сам на то што служим у једној таквој светињи. Манастир ће бити жила куцавица које ће у Сремсим Карловцима куцати за добробит нашег народа из земље и света.