Udaraju se temelji konaka u porti Svetovavedenjskog manastira u Sremskim Karlovcima

Reč je zapravo o nastavku radova prekinutih krajem 2016. godine iz proceduralnih razloga i ovih dana se intenzivno kopa zemlja za izlivanje temelja. Kako saznajemo od nastojatelja manastira protosinđela dr Kleope (Stefanović), u projektu tog zdanja u međuvremenu ništa nije promenjano osim što su neke sugestije stručnjaka nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture prihvaćene, tako da će u dogledno vreme na uglu ulica Patrijarha Rajačića i Karađorđeve nići manastirski konak. 

– Konak će imati sve ono što jedan takav objekat treba da ima – kaže za „Dnevnik“ otac Kleopa. – U prvom redu je to trpezarija i to je možda i najvažniji sadržaj jer okupljanje posle liturgije jeste druga liturgija. Na prvoj se ljudi pričešćuju telom i krvlju Hristovim, a ovde živom rečju. Živimo u vremenu kad se ljudi otuđuju jedni od drugih, tome je naročito doprinela ova pandemija. To je dosta uticalo na psihu našeg naroda. Slobodno mogu da kažem da je naš narod umoran od vesti, informacija i dezinformacija. Biće kancelarije za vođenje administrativnih poslova, pomoćne prostorije za crkvene utvari ili predmete – odežde i crkvene knjige, biblioteka, salon za zvanice, devet monaških kelija i jedna za episkopa, kuhinja, kupatila. Naravno, i vinski podrum. U tom kopleksu biće i prodavnica sveća jer je važno da je izmestimo iz crkve u kojoj sad zauzima  liturgijski prostor. 

Protosinđel dr Kleopa je kao četrnaestogodišnjak došao iz Beograda u Karlovačku bogosloviju. Priznaje da nije bio oduševljen isprva novom sredinom, ali vremenom je upoznao, kako kaže, divne ljude i kada je nakon mature 2003. odlazio iz Karlovaca, pomolio se u Sabornoj crkvi pred ikonom Bogorodice da se vrati . Njegova molba bila je uslišena. 

– Srećan sam što sam prihvaćen u Sremskim Karlovcima. Monah sam i nemam  porodicu i sve vernike doživljavam kao svoje bližnje. Kada neko ne dođe nekoliko nedelja na liturgiju, pozovem da proverim da li je dobro i nije li bolest razlog što ga nema...Divan narod ovde živi i hvala Bogu za to. Moram da se zahvalim i za dar života sabrata oca Duška i Ljubomira. Otac Duško je mirski sveštenik koji me često fascinira revnošću i prema crkvi i prema pastvi. Posvećen je veom siromasima i kada u manatiru skupimo ponešto, on ode i odnese kome treba, vrlo često i na Čerat, gde iza svakog ćoška iskoči neko dete, u šta sam se uverio kada sam ga odmenjivao u tome.

Budući konak, po rečima igumana Kleope, biće  ukras ne samo Sremskih Karlovaca nego i srpskog naroda koji sa ljubavlju i verom dolazi u Svetovavedenjski manastir. Crkva Vavadenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima 14. januara 2016. godine zakoračila je u novo poglavlje u svojoj viševekovnoj istoriji. Tog dana kada je episkop sremski Vasilije proglasio crkvu manastirom, ostvarene su dugodišnje težnje i očekivanja da taj hram ponovo bude svetinja kao što je to bio na početku postojanja.

Otac Kleopa kaže da su mnogi  mislili da je promena statusa bogomolje iz crkve u manstir novina, a kada se samo malo više zagrebe po istorijskim činjenicama, može se jasno utvrditi da se kao manastir, hram pominje još 1546. godine na stranicama stare crkvene knjige koja se zove Minej. To potvrđuju i grobovi sahranjenih monaha i monahinja u porti, čak i episkopa, a manastir čuva i tela dvojice patrijaraha - Georgija Brankovića i Lukijana Bogdanovića. 

– Neki se pitaju otkud manastir u gradu? Ja sam studirao u Rumuniji u gradu Jaši gde su mošti Svete Petke, u kom ima 15 aktivnih manastira. Slično je i u Moskvi. Manastiri imaju posebnu misiju, a to je stopostotna predanost čoveku. Najlepši momenti u istoriji našeg naroda su se dešavali oko manastira. Ne možemo da se povlačimo po gudurama i pećinama jer smo potrebni našem narodu. Tužno je da nas ima sve manje, i fruškogorski manastiri vape za mlađim snagama, ali nažalost nema ni mladih ni starih da zakucaju na vrata. Ovo je vreme sekularizacije. Svako voli da ima svoju slobodu, kuću, komoditet, a monaški, pa i sveštnički poziv jeste veliko odricanje – kaže otac Kleopa. 

–  Želim da ovaj konak bude delo naroda, da svako, što bi se reklo, ima svoju ciglicu u njemu. Pozivam sve koji su u mogućnosti i žele da pomognu da ovo blagosloveno delo ostvarimo do kraja, to i učine. Svaka  lepta, a to je i najmanji deo onoga što čovek može da učini, je dobrodošla. Vladika Vaslije i Eparhija sremska su nosioci radova. Eparhijski upravni odbor je izabrao tim dobrih majstora i ja se uzdam u Boga i nadam da će makar do jeseni grubi radovi biti gotovi, a Bogu se molim da Vaskrs sledeće godine proslavimo u trpezariji budućeg konaka i da to bude u miru – naglašava iguman Vavedenjskog manastira  Kleopa. 

Novčani prilozi mogu da se uplate na račun 340-19405-12 Eparhije sremske za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice.

Po njegovim rečima, manastir u Sremskim Karlovcima ima posebnu i vrlo važnu misiju, a to je rad sa bolesnicima budući da čuva mošti Svetog Nektarija Eginskog, nadaleko poznatog kao iscelitelja od malignih i drugih bolesti.

– Moram priznati da sam tek od kada su mošti u našem manastiru, čuo za mnoge bolesti prvi put – kaže uguman. –  Sam susret sa bolesnim ljudima, koji su možda napušteni od lekara i u poslednjem stadijumu života, i dati mu utehu, to je vrlika misija i za to je potrebna blagodat božija. Vremena su teška. Moža će neko reći: „A šta će vama konak kada su vremena teška?“ Ja smatram da je konak preko potreban, zato što mi od objekata nemamo ništa osim crkve. U ovim teškim vremenima jedino što ostaje jeste da se molimo Bogu. Bog pruža čoveku mir, ljubav i istinsku utehu. Veoma mi je drago što u manastir dolaze ljudi, posebno svakog poslednjeg petka  u mesecu kada imao svetu tajnu jeloosvećenja, sa svih strana Srbije  - iz Beograda, Novog Sada, Stare i Nove Pazove, Batajnice, Bačkog Dobrog Polja... Ponosan sam na to što služim u jednoj takvoj svetinji. Manastir će biti žila kucavica koje će u Sremsim Karlovcima kucati za dobrobit našeg naroda iz zemlje i sveta.