Влада хитно да донесе акт о привременој заштити избеглица

Тако би, тренутно више од 2.000 избеглица који беже од рата у Украјини, имали право на боравак, смештај, здравствену заштиту, образовање за своју децу, право на рад, личне исправе.



Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, рекао је данас за Танјуг да ће се број избеглица из Украјине у наредном периоду повећавати и истакао да је неопходно да се хитно регулише њихов положај.



"Они имају право боравка од 90 дана без визе, међутим немају никаква друга права нити је њихов положај регулисан на други начин. Апелујемо на здравствену заштиту и да се прихват организује у околини или у урбаним местима у Србији, где људи могу да се ослоне на постојећу инфраструктуру", поручио је Ђуровић.



Истакао је да ситуација у Европи указује да су и друге земље спремне да поступе на сличан начин и да су многе у региону већ донеле акте о привременој заштити избеглица.



"У окружењу већ имамо Мађарску, Хрватску, Црну Гору које су донеле своје акте, а на нивоу ЕУ такође је покренута директива о привременој заштити", указао је Ђуровић и навео да је тренутно око 15 жена и деце смештено у камп у Врању, те да стотине, па чак и хиљаде избеглица, улазе и пролазе кроз нашу земљу.



Како напомиње, Србија никако не треба да губи време, јер ће, каже, доћи у ситуацију да људи буду у опасности, па чак и да им положај буде угрожен.



"Зато смо хитно тражили да се апел размотри и да се одлука донесе што пре, што ће избеглицама из Украјине олакшати боравак у Србији, као и институцијама да се адекватно односи према овом проблему", нагласио је Ђуровић и додао да је наш систем "прилично статичан".



Он наводи да је главна одговорност Комесаријата за избеглице и миграције, који, каже, није проактиван.



"Сада када би сви ови људи, више од 2.000 њих затражило азил, систем не би могао да обезбеди ефикасно одлучивање о њиховом захтеву", рекао је Ђуровић.



Он је навео да су избеглице из Украјине културолошки и по темпераменту блиски нама, те да они осећају да се налазе у пријатељском, словенском окружењу.



"То је једна новина и разлика у односу на избеглице из Азије и Африке, које су изгубиле све у својим земљама и иду на запад ЕУ да се спасу. Овде то можда неће бити случај, јер људи имају имовину у Украјини", указао је Ђуровић.



На питање како им се тренутно помаже у Србији, Ђуровић одговара да је то на нивоу правних информација од Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, као и захваљујући хуманитарној помоћи.



"Развили смо механизам директне хуманитарне помоћи за особе које су угрожене, односно које помоћ затраже. Прво смештање у смештај Комесаријата је почело јуче, тако да је сада на Комесаријату да обезбеди тај смештај и основне животне услове у самим центрима", додао је Ђуровић.



Каже да су избеглице код пријатеља, родбине, поједини у хостелима, док су неки у могућности да се сами снађу.



Међутим, поставља се питање колико дуго финансијски могу да издрже такав живот.



"Пре или касније ће ти људи морати да приме помоћ државе, битно је да им се обезбеди смештај у урбаним местима, тешко да их можемо сместити по камповима који су јако удаљени од урбаних места", навео је Ђуровић и додао да широм земље има 6.000 места у камповима, од чега је око 4.000 попуњено избеглицама из Азије и Африке.



Ђуровић наглашава да се помно прати ситуација у региону, те наводи да се тако рецимо у Мађарској и у Румунији системи тек сада успостављају.



"Највећи терет прихвата сносе грађани, приватне фирме и локалне самоуправе и у Мађарској и Румунији, а ми морамо да будемо спремни јер један део људи може код нас да остане", каже Ђуровић, који истиче да се са ратним дејствима појачава прилив избеглица.



"Бројке су изузетно велике за врло кратак период. Више од 225.000 људи је до јуче прошло кроз Мађарску, преко 100.000 је ушло у Молдавију, преко 80.000 је прошло кроз Румунију, преко 150.000 у Словачку...", навео је Ђуровић.



Украјинску кризу описује као брзо растућу и без преседана за европску историју.



"Ако избеглице наставе да долазе и ако не буду имале средстава да сносе сопствене трошкове, ситуација ће постати врло озбиљна", напомиње Ђуровић одговарајући на питање прети ли Србији опасност од већег броја избеглица.