Vlada hitno da donese akt o privremenoj zaštiti izbeglica

Tako bi, trenutno više od 2.000 izbeglica koji beže od rata u Ukrajini, imali pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za svoju decu, pravo na rad, lične isprave.



Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je danas za Tanjug da će se broj izbeglica iz Ukrajine u narednom periodu povećavati i istakao da je neophodno da se hitno reguliše njihov položaj.



"Oni imaju pravo boravka od 90 dana bez vize, međutim nemaju nikakva druga prava niti je njihov položaj regulisan na drugi način. Apelujemo na zdravstvenu zaštitu i da se prihvat organizuje u okolini ili u urbanim mestima u Srbiji, gde ljudi mogu da se oslone na postojeću infrastrukturu", poručio je Đurović.



Istakao je da situacija u Evropi ukazuje da su i druge zemlje spremne da postupe na sličan način i da su mnoge u regionu već donele akte o privremenoj zaštiti izbeglica.



"U okruženju već imamo Mađarsku, Hrvatsku, Crnu Goru koje su donele svoje akte, a na nivou EU takođe je pokrenuta direktiva o privremenoj zaštiti", ukazao je Đurović i naveo da je trenutno oko 15 žena i dece smešteno u kamp u Vranju, te da stotine, pa čak i hiljade izbeglica, ulaze i prolaze kroz našu zemlju.



Kako napominje, Srbija nikako ne treba da gubi vreme, jer će, kaže, doći u situaciju da ljudi budu u opasnosti, pa čak i da im položaj bude ugrožen.



"Zato smo hitno tražili da se apel razmotri i da se odluka donese što pre, što će izbeglicama iz Ukrajine olakšati boravak u Srbiji, kao i institucijama da se adekvatno odnosi prema ovom problemu", naglasio je Đurović i dodao da je naš sistem "prilično statičan".



On navodi da je glavna odgovornost Komesarijata za izbeglice i migracije, koji, kaže, nije proaktivan.



"Sada kada bi svi ovi ljudi, više od 2.000 njih zatražilo azil, sistem ne bi mogao da obezbedi efikasno odlučivanje o njihovom zahtevu", rekao je Đurović.



On je naveo da su izbeglice iz Ukrajine kulturološki i po temperamentu bliski nama, te da oni osećaju da se nalaze u prijateljskom, slovenskom okruženju.



"To je jedna novina i razlika u odnosu na izbeglice iz Azije i Afrike, koje su izgubile sve u svojim zemljama i idu na zapad EU da se spasu. Ovde to možda neće biti slučaj, jer ljudi imaju imovinu u Ukrajini", ukazao je Đurović.



Na pitanje kako im se trenutno pomaže u Srbiji, Đurović odgovara da je to na nivou pravnih informacija od Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kao i zahvaljujući humanitarnoj pomoći.



"Razvili smo mehanizam direktne humanitarne pomoći za osobe koje su ugrožene, odnosno koje pomoć zatraže. Prvo smeštanje u smeštaj Komesarijata je počelo juče, tako da je sada na Komesarijatu da obezbedi taj smeštaj i osnovne životne uslove u samim centrima", dodao je Đurović.



Kaže da su izbeglice kod prijatelja, rodbine, pojedini u hostelima, dok su neki u mogućnosti da se sami snađu.



Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo finansijski mogu da izdrže takav život.



"Pre ili kasnije će ti ljudi morati da prime pomoć države, bitno je da im se obezbedi smeštaj u urbanim mestima, teško da ih možemo smestiti po kampovima koji su jako udaljeni od urbanih mesta", naveo je Đurović i dodao da širom zemlje ima 6.000 mesta u kampovima, od čega je oko 4.000 popunjeno izbeglicama iz Azije i Afrike.



Đurović naglašava da se pomno prati situacija u regionu, te navodi da se tako recimo u Mađarskoj i u Rumuniji sistemi tek sada uspostavljaju.



"Najveći teret prihvata snose građani, privatne firme i lokalne samouprave i u Mađarskoj i Rumuniji, a mi moramo da budemo spremni jer jedan deo ljudi može kod nas da ostane", kaže Đurović, koji ističe da se sa ratnim dejstvima pojačava priliv izbeglica.



"Brojke su izuzetno velike za vrlo kratak period. Više od 225.000 ljudi je do juče prošlo kroz Mađarsku, preko 100.000 je ušlo u Moldaviju, preko 80.000 je prošlo kroz Rumuniju, preko 150.000 u Slovačku...", naveo je Đurović.



Ukrajinsku krizu opisuje kao brzo rastuću i bez presedana za evropsku istoriju.



"Ako izbeglice nastave da dolaze i ako ne budu imale sredstava da snose sopstvene troškove, situacija će postati vrlo ozbiljna", napominje Đurović odgovarajući na pitanje preti li Srbiji opasnost od većeg broja izbeglica.