Проф. др Вук Богдановић о пројекту новог моста преко Дунава у Новом Саду
Са аспекта струке, предлог новог моста преко Дунава у продужетку Булевара Европе, са вијадуктом на бачкој страни, најбоље је решење за све веће саобраћајне изазове с којима се Нови Сад суочава, каже за "Дневник" редовни професор Катедре за друмске саобраћајне системе Факултета техничких наука проф. др Вук Богдановић.
По његовим речим и сам је учествовао у изради неких од студија које су послужиле да докажу потребу за изградње тог моста, који се, напомиње Богдановић, појављује у првим планским градским документима као опцја за решавање одређених саобраћајних проблема.
- Значи, први стратешки документ који се односи на развој града, први ГУП који је урађен на основу саобраћајне студије, практично је доказао потребу за тим мостом, далеко пре него што је размишљано о Мосту слободе. Тај мост, на истом том месту, уцртан је знатно пре у урбанистичке планове од Моста слободе и изграђен је знатно пре тог моста. Зашто тај мост није био реализован? Разлог је врло једноставан: није био изграђен Булевар Европе, који је такође планиран у тим документима. Булевар Европе није изграђен док нису решени имовинско-правни односи и постигнут договор са Железницом: сви се сећамо Ранжирне станице и депоа. Из тог разлога Град се вероватно, у оно време, и одлучио да изгради Мост слободе. У свим наредним планским документима од шездесетих година прошлог века тај се мост појављује као опција за решавање неких саобраћајних проблема. Дакле, то није практично ни одлука, нити идеја која је настала у последњих неколико година, него она постоји у стратешким планским документима Новог Сада више од 50 година.
Спомињете да се "зоне атракције" селе у западне делове Новог Сада. Шта то значи за саобраћај у граду?
- Нови мост би омогућио великом броју "комјутера"(људи који свакодневно долазе у Нови Сад због разних послова- прим.аут.) који долазе са сремске стране да много једноставиње стигну у западне делове Новог Сада, где се сада преселио велики број тих "атракција". Некада је највећа "зона атракције" био центар града. Она и сада јесте једна од већих зона, али многе активности су премештене на запад, многе "зоне атракције" су изграђене у западним деловима Новог Сада и то је логично, јер ту има највише простора. Град је са северне стране ограничен ауто-путем, на југу је Дунав и сада можемо очекивати још веће потребе у западним деловима града. Уједно, преко Дунава просечно дневно пређе више од 20.000 возила, мада су то подаци од пре неколико година. Град има актуелне податке, јер су постављени бројачи на мостовима.
Да ли је изградња Моста слободе утицала на саобраћај и евентуалну позицију новог моста, као што се могу чути примедбе?
- Проблеми у саобраћају на Булевару ослобођења су евидентни. Не треба бити никакав велики саобраћајни стручњак, него би требало, на пример, одређеним данима отићи до Моста слободе и видети докле се направи ред. Није у питању само викенд, већ и свакодневни шпицеви. То се не дешава само на делу од Улице народног фронта до Улице Максима Горког, него је цео тај булевар генерално искоришћен, што се тиче капацитета, готово максимално. Јасно је да ви саобраћајне проблеме можете решавати на два начина: један је саобраћајном политиком, а други начин је изградњом нових капацитета. Вршене су анализе, рађене студије, што се тиче капацититивних способности Булевара ослобођења, у постојећем стању немогуће је направити некаква велика побољшања, чак ни применом система адаптибилног управљања саобраћајом. Свакако да би управљање светлосном сигнализацијом у зависности од стања саобраћаја на раскрсници у неком тренутку решило неке проблеме, али не би битно утицало на побољшање услова саобраћаја, јер саме саобраћајнице имају ограничен капацитет. Уз то Булевар олобођења има проблем и са тим десним паркирањем дуж саобраћајнице и слабо се користи крајња десна трака. Не знам како би грађани реаговали да се укину ти паркинзи?
Градска власт изнела је аргумент да ће за деценију бити потребан и читав сат и по да се с Моста слободе стигне до Булевара Европе уколико се убрзо не изгради мост у његовом продужетку?
- Нисам радио такве анализе, али мислим да је то можда и реално. Евидентно је да разни инвеститори граде на Телепу нове стамбене објекте, које ми зовемо "зонама атракције", који ће свакако додатно генерисати неке нове захтеве ка тим деловима града и логично је да тамо можете очекивати још веће проблеме. Посебно што је на кључном месту у том делу града изграђена кружна раскрница где се укрштају Булевар Европе, Булевар патријарха Павла и Булевар цара Лазара, што је у принципу била грешка. Ви не можете управљати саобраћајним токовима на кружним раскрсницама које такође имају одређени капацитет. Када се он реализује до краја, кружне раскрснице реагују трауматично: зачепи се средишњи део или имате редове чекања. Да се не изгради нови мост та раскрсница би ускоро била у колапсу. Само нови "Лидл" у том делу града генерисаће додатних 100 возила на сат. Булевар цара Лазара је такође преоптерећен. Некада је традиционално била најоптерећенија раскрсница код Футошке пијаце, сада је то раскрсница Булевара цара Лазара и Булевара ослобођења. Сада тамо током сат времена, у вршним сатима, прође више од 5.500 возила, те је и та раскрсница на граници капацитета. То можете решавати мерама саобраћајне политике, као што је забрана скретања у лево, али се ти проблеми онда селе у неку другу тачку. Дакле, што се тиче струке, апсолутно не постоји дилема да је потребан нови мост на предвиђеном месту, он је свакако потребан.
Нацрт ГУП-а предвиђа коридоре за јавни градски превоз, остављајући да вид транспорта буде одређен naknnadno. Како ви видите будућност јавног градског саобраћаја у Новом Саду?
- У Београду људи више користе јавни превоз, готово половина грађана, за решавање својих потреба у односу на Нови Сад. Код нас, нажалост, константно пада употреба јавног превоза, некада је било 45 одсто, а сада је испод 20 процената, мада се раде ствари како би се то спречило. Нови Сад ради јако много саобраћајних студија и разматрају се различите опције. Током 2009. године рађен је НОСТ, односно "Новосадски транспортни модел", то је била соабраћајна студија у којој смо и ми учествовали као Саобраћајни факултет и она се бавила, између осталог и увођењем трамваја. То је остављена као једна опција. Шински системи су једно време били апсоутно непожељни за градове, а сада се сви враћају. Нови Сад је био један од градова који су почупали шине. Шински системи су добри за решавање масовног превоза, а Нови Сад има неколико коридора где постоји јако велика концентрација путника, а највећа је у правцу запад-исток. Свакако се нешто мора урадити, у многим градовима је уведен "Брзи аутобуски транзит" на тим коридорима. Он подразумева мање станица, физички одвојене саобраћајнице за те аутобусе, који иду 80 километара на сат и имају право првенства пролаза на раскрсницама. Такво решење постоји и у Бостону, Торонту, Лос Анђелесу. То тамо служи као претеча шинског система, како би се путници навикли на коридоре, тако да би то можда било добро решење за Нови Сад. Ипак то су све крупне одлуке, за које политика мора да коначну потврду.
Критике дела јавности не односе се само на локацију новог моста, већ и на прилазни вијадукт с бачке стране, за који се каже да није био предвиђен урбанистичким плановима. Зашто је имплементирано такво решење, за које критичари тврде да ће буку и загађење издићи на ниво виших спратова околних зграда?
- Буком се не бавим директно, као што то ради Иниститут за јавно здравље Војводине, који је мери на неколико локација у граду. Ипак, бавим се индиректно, тако што симулацијама можемо да утврдимо неки ниво буке, али мени то, као и вама не значи превише. Знам норме, али једноставно немамо осећај колико је то бучно или не. Теретни саобраћај дефинитвно неће ићи тим мостом, јер би комплетна струка била против тога. Не постоји за то објективна потребна, пошто ће теретни саобраћај ићи Фрушкогорксим коридором на нови мост који се прави преко Дунава код Текија. С тим, што је давно пре тог моста испројектован мост између Бачке Паланке и Нештина, тако да постоје различита решења која искључују потребу да ви пустите теретни саобраћај да иде преко новог моста. Сва возила која тренутно пролазе Булеваром Европе јесу иста она која ће прелазити преко тог моста. У Новом Саду постоји одређени број возила, мада расте степен моторизације, можда и најбрже у Србији. Сада је он више од 400 возила на 1.000 становника. Мада, Љубљана има 600, Загреб има 540, тако да се може и код нас очекивати још више, јер чим поправите мало стандард, а аутомобил је симбол слободе, сви купе ауто. Тако је свуда у Европи. Сад замислите кружну раскрсницу о којој смо говорили на Булевару Европе и Булевару цара Лазара, уз нова транзитна путовања путничких аутомобила новим мостом, да јој доведете још само 500 возила на сат: то је колапс тотални. Решење је или да изместите прикључак с моста неким другима правцима, па да га спојите на други начин са Булеваром Европе или да изградите додатне капацитете. Друго решење није могуће, јер на блиском растојању имате и других раскрсница у улицама Цара Душана, Ива Андрића и то би било много лошије решење од вијадукта. Нисам учествовао у пројектовању овог решења, али се мени то допада, то је денивелација, која се примењује у свим већим градовима. Вијадукт би растеретио и постојећу кружну раскрсницу на Булевару Европе и Булевару цара Лазара.
Из стручног угла, дакле, тврдите да су сви аргументи на страни изградње новог моста у продужетку Булевара Европе. Одакле онда толики отпор дела јавности том пројекту?
- Што се тиче струке ми немамо никакву дилему, нити су је имали многи пре нас, да је тај мост потребан. Волео бих само да неко изнесе неке аргументе и докаже да тај мост није потребан, наравно са стручног становишта. Нисам учествовао у иради плана, то су радили људи из "Урбанизма" који су чисти професионалци, који су радили тамо и пре неколико деценија. Они су свакако јако добро упознати са читавом проблематиком Новог Сада и раде свој посао, ја мислим јако добро. Мада сам можда и субјективан, јер су неки од њих били и моји студенти. Један од њих је радио за америчку фирму као просторни планер новог града у Катару за потребе Мундијала. Рећи за таквог човека да није стручан, човека који је био консултант многим другим фирмама на захтевним и комплексним пројектима?
Светозар Крстић