Дневник у Руми: Жене на челу општине доносе резултате

. Ћирић кустос-историчар, која је пре функције заменице, па председнице општине радила у Завичајном музеју и Поповић Јовановић, васпитач, и чланица Удружења жена “Фрушкогорке” из Стејановаца. Ћирић наводи да све одлуке доносе заједнички са начелником општинске управе, председником Скупштине општине, секретаром и кабинетом. Тимски рад и сарадња доноси и резултате.

- Ми се бавимо одговорним и озбиљним послом и појединац не може да доноси одлуке самостално, поготово када водимо једну од најразвијенијих општина на територији читаве земље- каже Ћирић.

Жене су тако одлучиле да једном месечно имају састанак са привредницима који послују на територији општине, првог дана су одлучиле да се службена возила сви користе само у радно време, да се укину дивље депоније и одмах након одлуке против првог преступника поднесе пријава. Обишле су сва села и одлучиле да су потребна већа улагања, али и усвојиле рекордан buyеt. Одлучиле да се новац улаже у екологију, културу и образовање.

- У Руми је специфична ситуација јер су на већини руководећих места жене, почев од извршне власти, директорке установа, школа, имамо доста шефица одељења при Општинској управи, директори предузећа су и мушкарци и жене, али врло брзо су схватили нашу озбиљност и преданост и имамо пуну подршку- каже председница општине Рума.

За 2022. годину у Руми је донет рекордан buyеt у износу од 2,4 милијарде динара, те су према речима председнице општине планирана и велика улагања.

- Имамо добру пословну и привредну климу и велики број страних компанија које послују на територији општине већ дуги низ година. Захваљујући њиховом пословању у општински buyеt улази велика количина новца, те смо и могли да планирамо велики buyеt- каже Александра Ћирић. -Ове године је акценат стављен на екологију, у коју и имамо најзначајнија улагања. Затворили смо градску депонију, која је била вишеденијски проблем. Налазила се на улазу у Руму и није само представљала ругло, већ је и загађивала животну средину, што је достигло неки врхунац. Морамо сви да поведемо рачуна и подигнемо свест колико је то важно и колективно да се позабавимо тиме.

Према њеним речима, уз помоћ Министарства за екологију и министарке Ирене Вујовић кроз пројекат Рума је добила новац да затвори депонију и уради рекултивацију земљишта на ком је била депонија.

- Општина Рума прикључила се регионалном пројекту  депоније Срем-Мачва, тако да се смеће сада односи на регионалну депонију у Сремску Митровицу. Такође, имамо у плану изградњу претоварне станице за одвожење тог смећа, као и за кабасти отпад и набавку нових камиона- напомиње Ћирић.

Грејање гасом уместо мазутом

Улаже се и у енергетску ефикасност, те ће од наредне грејне сезоне, општина прећи на грејање гасом, уместо котларница на мазут, што такође спада у капиталне пројекте у овој години. Ћирић напомиње да се мазут избацује из употребе. Котларнице „Тивол” и „Солидарност” су већ прешле на гас, а још две котларнице из центра ове године ће прећи на гас. Уређује се и излетиште Борковац кроз пројекат партиципативног буџетирања.

- Уместо старог базена, уредиће се простор да буде игралиште и леп парк- наводи председница општине Рума.

У оквиру тог пројекта затварају се и све дивље депоније на територији општине Рума. До сада су затворене две, наводи Ћирић, и постављени су видео-надзори свуда, те ће сваки неодговорни појединац бити кажњен.

- Набавља се и више од 20 контејнера, који ће бити постављени свим сеоским срединама и самом граду, где одговара становницима, да би ту одлагали сво непотребно смеће и отпад, које ће ЈКП “Комуналац” у континуитету да односи и празни контејнере, да би се спречило стварање нових дивљих депонија- каже Александра Ћирић.

Са 16 села, Рума данас броји 50.000 становника. Досељавају се људи да живе овде, велике су миграције, а све зато што се Рума налази на повољном географском положају, сматра председница општине, налази се на раскрсници важних путева.

- То је управо допринело да све стране компаније због близине великих центара, Београда и Новог Сада, одлуче се да отворе своје фирме управо овде- каже Ћирић. -Захваљујући томе имамо велики прилив становништва из других крајева земље, јер имамо потребу за радном снагом. Имамо веома ниску стопу незапослености, те у Руми сада не ради онај ко то заиста не жели- истиче председница општине Рума. -Сви имају могућност избора да раде било у државном или у приватном сектору и имамо потребу за радном снагом свих професија и из тог разлога долазе нам из свих крајева земље, те мењају пребалишта и адресе становања да би живели у Руми.

За свако од 16 села по нешто

- Од ове године смо одлучили да се у месне заједнице улаже што више средстава и придали им велики значај. Обишла сам сва села румске општине, укупно 16 села, да бих саслушала и сагледала њихове потребе. Захтеви и

проблеми су махом инфраструктурни, асфалтирање улица, уређење атарских путева, сточних јама, канализационе мреже које су у плану да се изграде за сва села, затим отварање нових објеката предшколске установе и по селима где их нема, а има доста деце и има потребе за тим- каже Ћирић. - Обновићемо домове културе, школе, које сређујемо у целој општини, како би млади људи остали да живе на селу и баке и деке били поносни што са својим унучићима могу да живе у свом месту, а не да имамо миграције из села у град.

Рума важи и као место у ком су плате високе, а председница општине тврди да имају фин стандард.

- Не улазимо у то колико су плате у приватном сектору, али чујемо, ослушкујемо потребе грађана и у разговору са њима видимо да је стандард велик и да се повећао и људи су задовољни платама у приватном сектору- каже Ћирић. - Куповна моћ је порасла, видимо и по броју аутомобила који пролазе.

Остало је врло мало места у индустријској зони, око 121 хектар је слободан. Јаке стране, али и домаће компаније ту послују, “Хелт кер Јуроп” (меморијска пена), “Вај вај нудле”, француска фирма “Хачинсон”, “Трелеборг вилс системс” производња гума, британска фирма “Албон” која се бави производњом клипњаче за аутомобиле, али и домаће “Даг ко” производња обуће.

- Имамо и мањих домаћих привредних субјеката који послују натериторији општине Рума и запошљавају велики број становника- каже Ћирић.

Рума је прва општина у Србији која је увела бесплатне вртиће, о чему је “Дневник” недавно писао, и бесплатне uybеnikе од првог до осмог разреда. Када је донета одлука пре четири године о бесплатним вртићима, створила се потреба и за новим објектима.

- Проширивали смо објекте да смо дошли до те тачке да је било неопходно да се изгради још један објекат предшколског васпитања установе “Полетарац”- “Коцкица 2”, која ће бити у склопу изграђеног објекта “Коцкице 1”. Завршетак радова “Коцкице 2” планира се у јулу и већ од септембра можемо да примимо прве малишане, што нам такође спада у капиталне пројкете за ову годину- наводи Ћирић. -Нови објекат моћи ће да прими више од стотину малишана и тако ће бити покривени сви капацитети.

Ћирић каже да велику пажњу посвећују образовању и дечијој заштити, а имају и стипендије за све добре и редовне студенте, независно од стипендија које се остварују на републичком или покрајинском нивоу. Општина такође покрива трошкове превоза за студенте и ђаке који похађају наставу у суседним општинама, односно међумесни, градски превоз, као и онима који из села похађају румске школе.

        Маша Стакић