Dnevnik u Rumi: Žene na čelu opštine donose rezultate

. Ćirić kustos-istoričar, koja je pre funkcije zamenice, pa predsednice opštine radila u Zavičajnom muzeju i Popović Jovanović, vaspitač, i članica Udruženja žena “Fruškogorke” iz Stejanovaca. Ćirić navodi da sve odluke donose zajednički sa načelnikom opštinske uprave, predsednikom Skupštine opštine, sekretarom i kabinetom. Timski rad i saradnja donosi i rezultate.

- Mi se bavimo odgovornim i ozbiljnim poslom i pojedinac ne može da donosi odluke samostalno, pogotovo kada vodimo jednu od najrazvijenijih opština na teritoriji čitave zemlje- kaže Ćirić.

Žene su tako odlučile da jednom mesečno imaju sastanak sa privrednicima koji posluju na teritoriji opštine, prvog dana su odlučile da se službena vozila svi koriste samo u radno vreme, da se ukinu divlje deponije i odmah nakon odluke protiv prvog prestupnika podnese prijava. Obišle su sva sela i odlučile da su potrebna veća ulaganja, ali i usvojile rekordan buyet. Odlučile da se novac ulaže u ekologiju, kulturu i obrazovanje.

- U Rumi je specifična situacija jer su na većini rukovodećih mesta žene, počev od izvršne vlasti, direktorke ustanova, škola, imamo dosta šefica odeljenja pri Opštinskoj upravi, direktori preduzeća su i muškarci i žene, ali vrlo brzo su shvatili našu ozbiljnost i predanost i imamo punu podršku- kaže predsednica opštine Ruma.

Za 2022. godinu u Rumi je donet rekordan buyet u iznosu od 2,4 milijarde dinara, te su prema rečima predsednice opštine planirana i velika ulaganja.

- Imamo dobru poslovnu i privrednu klimu i veliki broj stranih kompanija koje posluju na teritoriji opštine već dugi niz godina. Zahvaljujući njihovom poslovanju u opštinski buyet ulazi velika količina novca, te smo i mogli da planiramo veliki buyet- kaže Aleksandra Ćirić. -Ove godine je akcenat stavljen na ekologiju, u koju i imamo najznačajnija ulaganja. Zatvorili smo gradsku deponiju, koja je bila višedenijski problem. Nalazila se na ulazu u Rumu i nije samo predstavljala ruglo, već je i zagađivala životnu sredinu, što je dostiglo neki vrhunac. Moramo svi da povedemo računa i podignemo svest koliko je to važno i kolektivno da se pozabavimo time.

Prema njenim rečima, uz pomoć Ministarstva za ekologiju i ministarke Irene Vujović kroz projekat Ruma je dobila novac da zatvori deponiju i uradi rekultivaciju zemljišta na kom je bila deponija.

- Opština Ruma priključila se regionalnom projektu  deponije Srem-Mačva, tako da se smeće sada odnosi na regionalnu deponiju u Sremsku Mitrovicu. Takođe, imamo u planu izgradnju pretovarne stanice za odvoženje tog smeća, kao i za kabasti otpad i nabavku novih kamiona- napominje Ćirić.

Grejanje gasom umesto mazutom

Ulaže se i u energetsku efikasnost, te će od naredne grejne sezone, opština preći na grejanje gasom, umesto kotlarnica na mazut, što takođe spada u kapitalne projekte u ovoj godini. Ćirić napominje da se mazut izbacuje iz upotrebe. Kotlarnice „Tivol” i „Solidarnost” su već prešle na gas, a još dve kotlarnice iz centra ove godine će preći na gas. Uređuje se i izletište Borkovac kroz projekat participativnog budžetiranja.

- Umesto starog bazena, urediće se prostor da bude igralište i lep park- navodi predsednica opštine Ruma.

U okviru tog projekta zatvaraju se i sve divlje deponije na teritoriji opštine Ruma. Do sada su zatvorene dve, navodi Ćirić, i postavljeni su video-nadzori svuda, te će svaki neodgovorni pojedinac biti kažnjen.

- Nabavlja se i više od 20 kontejnera, koji će biti postavljeni svim seoskim sredinama i samom gradu, gde odgovara stanovnicima, da bi tu odlagali svo nepotrebno smeće i otpad, koje će JKP “Komunalac” u kontinuitetu da odnosi i prazni kontejnere, da bi se sprečilo stvaranje novih divljih deponija- kaže Aleksandra Ćirić.

Sa 16 sela, Ruma danas broji 50.000 stanovnika. Doseljavaju se ljudi da žive ovde, velike su migracije, a sve zato što se Ruma nalazi na povoljnom geografskom položaju, smatra predsednica opštine, nalazi se na raskrsnici važnih puteva.

- To je upravo doprinelo da sve strane kompanije zbog blizine velikih centara, Beograda i Novog Sada, odluče se da otvore svoje firme upravo ovde- kaže Ćirić. -Zahvaljujući tome imamo veliki priliv stanovništva iz drugih krajeva zemlje, jer imamo potrebu za radnom snagom. Imamo veoma nisku stopu nezaposlenosti, te u Rumi sada ne radi onaj ko to zaista ne želi- ističe predsednica opštine Ruma. -Svi imaju mogućnost izbora da rade bilo u državnom ili u privatnom sektoru i imamo potrebu za radnom snagom svih profesija i iz tog razloga dolaze nam iz svih krajeva zemlje, te menjaju prebališta i adrese stanovanja da bi živeli u Rumi.

Za svako od 16 sela po nešto

- Od ove godine smo odlučili da se u mesne zajednice ulaže što više sredstava i pridali im veliki značaj. Obišla sam sva sela rumske opštine, ukupno 16 sela, da bih saslušala i sagledala njihove potrebe. Zahtevi i

problemi su mahom infrastrukturni, asfaltiranje ulica, uređenje atarskih puteva, stočnih jama, kanalizacione mreže koje su u planu da se izgrade za sva sela, zatim otvaranje novih objekata predškolske ustanove i po selima gde ih nema, a ima dosta dece i ima potrebe za tim- kaže Ćirić. - Obnovićemo domove kulture, škole, koje sređujemo u celoj opštini, kako bi mladi ljudi ostali da žive na selu i bake i deke bili ponosni što sa svojim unučićima mogu da žive u svom mestu, a ne da imamo migracije iz sela u grad.

Ruma važi i kao mesto u kom su plate visoke, a predsednica opštine tvrdi da imaju fin standard.

- Ne ulazimo u to koliko su plate u privatnom sektoru, ali čujemo, osluškujemo potrebe građana i u razgovoru sa njima vidimo da je standard velik i da se povećao i ljudi su zadovoljni platama u privatnom sektoru- kaže Ćirić. - Kupovna moć je porasla, vidimo i po broju automobila koji prolaze.

Ostalo je vrlo malo mesta u industrijskoj zoni, oko 121 hektar je slobodan. Jake strane, ali i domaće kompanije tu posluju, “Helt ker Jurop” (memorijska pena), “Vaj vaj nudle”, francuska firma “Hačinson”, “Treleborg vils sistems” proizvodnja guma, britanska firma “Albon” koja se bavi proizvodnjom klipnjače za automobile, ali i domaće “Dag ko” proizvodnja obuće.

- Imamo i manjih domaćih privrednih subjekata koji posluju nateritoriji opštine Ruma i zapošljavaju veliki broj stanovnika- kaže Ćirić.

Ruma je prva opština u Srbiji koja je uvela besplatne vrtiće, o čemu je “Dnevnik” nedavno pisao, i besplatne uybenike od prvog do osmog razreda. Kada je doneta odluka pre četiri godine o besplatnim vrtićima, stvorila se potreba i za novim objektima.

- Proširivali smo objekte da smo došli do te tačke da je bilo neophodno da se izgradi još jedan objekat predškolskog vaspitanja ustanove “Poletarac”- “Kockica 2”, koja će biti u sklopu izgrađenog objekta “Kockice 1”. Završetak radova “Kockice 2” planira se u julu i već od septembra možemo da primimo prve mališane, što nam takođe spada u kapitalne projkete za ovu godinu- navodi Ćirić. -Novi objekat moći će da primi više od stotinu mališana i tako će biti pokriveni svi kapaciteti.

Ćirić kaže da veliku pažnju posvećuju obrazovanju i dečijoj zaštiti, a imaju i stipendije za sve dobre i redovne studente, nezavisno od stipendija koje se ostvaruju na republičkom ili pokrajinskom nivou. Opština takođe pokriva troškove prevoza za studente i đake koji pohađaju nastavu u susednim opštinama, odnosno međumesni, gradski prevoz, kao i onima koji iz sela pohađaju rumske škole.

        Maša Stakić