Европски савет позвао ЕУ да се спреми за ванредне ситуације

У докумету објављеном вечерас у Бриселу наводи се да Европски савет подржава ”право Украјине да бира своју судбину”, а да Русија сноси ”пуну одговорност за акт агресије, сва разарања и губитке живота које ће изазвати”.



Европски савет захтева да Русија одмах прекине своје војне акције, безусловно повуче све снаге и војну опрему са територије целе Украјине и у потпуности поштује територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине у оквиру њених међународно признатих граница.



Европски савет даље позива Русију и оружане формације које подржава Русија да поштују међународно хуманитарно право и прекину своју кампању дезинформација и сајбер нападе.



У закључима са самита, лидери ЕУ наводе да жале због трагичног губитка живота и људске патње изазване руском агресијом и позивају Русију и оржане формације које подржава Русија да омогуће безбедан и несметан хуманитарни приступ и помоћ свим особама којима је потребна.



Европски савет такође оштро осуђује умешаност Белорусије у ову агресију на Украјину и позива је да се уздржи од такве акције и да се придржава својих међународних обавеза.



Европски савет данас се сложио о даљим рестриктивним мерама које ће наметнути огромне и тешке последице Русији због њеног деловања. Ове санкције обухватају финансијски сектор, енергетски и транспортни сектор, робу двоструке намене, као и контролу извоза и финансирање извоза, политику виза, додатне листе руских појединаца и нове критеријуме за уврштавање на листу, наводи се у закључима са самита.



Европски савет позива и на хитну припрему и усвајање даљег пакета индивидуалних и економских санкција који ће обухватити и Белорусију.



У закључима, Европски савет понавља своју непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница и позива све земље да не признају два ''''samoproglašеna сепаратистичка ентитета” и да им не олакшавају нити помажу на било који начин.



Европски савет такође признаје европске аспирације и европски избор Украјине, како је наведено у Споразуму о придруживању, наводи се у закључима лидера ЕУ.



Они понављају да чврсто верују у 21. веку нема места за употребу силе и принуде за промену граница и да тензије и сукобе треба решавати искључиво дијалогом и дипломатијом.



Европски савет позвао је на унапређење ”рада и спремности ” ЕУ на свим нивоима, а Европску комисију позвао да посебно изнесе мере за ''ванредне ситуације, укључујући и енергетику''.

Лидери ЕУ се слажу о увођењу оштријих санкција Русији

Лидери Европске уније изјавили су да ће увести нове, оштре санкције Русији због њеног напада на Украјину, погађајући њима руску елиту и њену економију.

Нове санкције ће укључивати замрзавање руске имовине у европском блоку - 27 земаља чланица, заустављање приступа банака европским финансијским тржиштима и удар на "интересе Кремља", пренео је Ројтерс.



Европски блок ће, такође, "ударити" на руску трговину, енергетику и транспорт, између осталих сектора, укљуцујући контролу извоза, у ономе што је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жосеп Борељ описао као "најстрожи пакет санкција који смо икада применили".



Европска унија ће ставити на црну листу још известан број људи да би казнили Русију због њеног напада на Украјину, рекао је Борељ, додајући да је на 27 лидера ЕУ да одлуче о томе да ли ће "одсећи" Москву из Глобалног система међубанкарског плаћања (SWIFT) .



Биће (санкционисани) нови људи, такође из Белорусије, са сложеним пакетом, са економским секторима (...) више санкција финансијском сектору (...), истакао је он.



Председник Литваније Гитанас Науседа казао је да ЕУ није била довољно успешна, да је била недовољно одлучна да спречи Русију од овог корака, који је трагедија за Украјину, трагедија за Европу и трагедија за саму Русију.



Још увек верујем у потенцијал... ЕУ да спречи такве акције усред Европе. Зато морамо да предузмемо акцију“, рекао је он. "Сутра би могло бити касно, истакао је председник Литваније.

Шолц: Путин неће добити овај рат



Немачки и аустријски канцелари Олаф Шолц и Карл Нехамер изјаснили су се вечерас за јединство ЕУ по питању пооштравања санкција Русији због напада на Украјину.



Данас је тежак дан за мир у Европи и зато је важно да ЕУ буде јединствена, да донесемо одлуку о реакцији на кршење међунарондог права. Добро смо припремили и уверен сам да ћемо брзо донети одлуку, рекао је Шолц пред ванредни Савет ЕУ.



Он је нагласио да је доношење одлуке о пакету нових санкција важно како би се повратио значај поштовања међународног права.



Указао је да су санкције припемане недељама, да су прецузне и да су на њима радили експерти.



Ми смо се припремали за овај дан, иако смо радили на томе да до тога не дође. Покушали смо Владимира Путина да наведемо дипломатским средсвима да не делује војно, али се он одлучио за тај пут. Путин неће добити овај рат, јер грађани Европе, а тако и Украјине желе демократију и мир, поручио је Шолц.



Нехамер је најавио да ће пакет санкција бити свеобухватан, да ће погодити финансијски сектор, а тако и банке и олигархе у Русији.



Он ће, каже, садржати и забрану уласка у ЕУ, забрану извоза, посебно техничког трансфера, али и робе која се може употребити у цивилне и војне сврхе.



Према његовим речима свака од тих санкција може даље да се проширује.



Истовремено је казао да је важно гледати да се држе отворени канали за дијалог, како би се Русија вратила за преговарачки сто.



Нехамер је констатовао да је Русија дуго одбијала дијалог и да сада води бруталан рат против Украјине.



Видеће се шта Запад још може да учини. Важно је сада бити солидаран пре свега са онима који траже заштиту, рекао је аустријски канцелар и закључио: "Ми смо европска породица и у породици морате бити једни уз друге".

Белгијски премијер Александар Де Кроа изјавио је да би земље ЕУ требало да уведу снажне додатне санкције Русији, посебно њеној владајућој елити, након што је Москва покренула напад на Украјину у пуном обиму.



Не требају нам санкције које "лају", требају нам санкције које "гризу", које имају велики утицај на руску страну, рекао је Де Кроа новинарима пре ванредног састанка лидера Европске уније посвећеног договору како да казне Москву.



Морамо им изузетно отежати пословање у међународном окружењу, додао је он.



Словеначки премијер Јанез Јанша казао је да подржава увођење најтежих санкција Русији и да Украјина треба да се придружи Европској Унији до 2030. године.



Пробудили смо се у различитој Европи, различитом свету. Говорећи о санкцијама као што знамо из историје то није довољно, рекао је Јанша по доласку на хитне разговоре лидера ЕУ који, како је пренео Ројтерс, треба да постигну договар о томе како да казне Русију због инвазије на Украјину.



Ако се простор слободе, демократије, поштовања људских права и владавине права не шири, нешто друго се шири, рекао је Јанша упутивши позив да се Кијеву пружи права европска перспектива.



Словеначки премијер је рекао да је "одлука Немачке да заустави Северни ток 2 преокрет, али да би ЕУ требало да оде много даље у новим санкцијама против Русије како би се уверила да ће она платити већу цену него након кратког рата са Грузијом 2008. и припајања Крима Украјини 2014. године".