Evropski savet pozvao EU da se spremi za vanredne situacije

U dokumetu objavljenom večeras u Briselu navodi se da Evropski savet podržava ”pravo Ukrajine da bira svoju sudbinu”, a da Rusija snosi ”punu odgovornost za akt agresije, sva razaranja i gubitke života koje će izazvati”.



Evropski savet zahteva da Rusija odmah prekine svoje vojne akcije, bezuslovno povuče sve snage i vojnu opremu sa teritorije cele Ukrajine i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica.



Evropski savet dalje poziva Rusiju i oružane formacije koje podržava Rusija da poštuju međunarodno humanitarno pravo i prekinu svoju kampanju dezinformacija i sajber napade.



U zaključima sa samita, lideri EU navode da žale zbog tragičnog gubitka života i ljudske patnje izazvane ruskom agresijom i pozivaju Rusiju i oržane formacije koje podržava Rusija da omoguće bezbedan i nesmetan humanitarni pristup i pomoć svim osobama kojima je potrebna.



Evropski savet takođe oštro osuđuje umešanost Belorusije u ovu agresiju na Ukrajinu i poziva je da se uzdrži od takve akcije i da se pridržava svojih međunarodnih obaveza.



Evropski savet danas se složio o daljim restriktivnim merama koje će nametnuti ogromne i teške posledice Rusiji zbog njenog delovanja. Ove sankcije obuhvataju finansijski sektor, energetski i transportni sektor, robu dvostruke namene, kao i kontrolu izvoza i finansiranje izvoza, politiku viza, dodatne liste ruskih pojedinaca i nove kriterijume za uvrštavanje na listu, navodi se u zaključima sa samita.



Evropski savet poziva i na hitnu pripremu i usvajanje daljeg paketa individualnih i ekonomskih sankcija koji će obuhvatiti i Belorusiju.



U zaključima, Evropski savet ponavlja svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i poziva sve zemlje da ne priznaju dva ''''samoproglašena separatistička entiteta” i da im ne olakšavaju niti pomažu na bilo koji način.



Evropski savet takođe priznaje evropske aspiracije i evropski izbor Ukrajine, kako je navedeno u Sporazumu o pridruživanju, navodi se u zaključima lidera EU.



Oni ponavljaju da čvrsto veruju u 21. veku nema mesta za upotrebu sile i prinude za promenu granica i da tenzije i sukobe treba rešavati isključivo dijalogom i diplomatijom.



Evropski savet pozvao je na unapređenje ”rada i spremnosti ” EU na svim nivoima, a Evropsku komisiju pozvao da posebno iznese mere za ''vanredne situacije, uključujući i energetiku''.

Lideri EU se slažu o uvođenju oštrijih sankcija Rusiji

Lideri Evropske unije izjavili su da će uvesti nove, oštre sankcije Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu, pogađajući njima rusku elitu i njenu ekonomiju.

Nove sankcije će uključivati zamrzavanje ruske imovine u evropskom bloku - 27 zemalja članica, zaustavljanje pristupa banaka evropskim finansijskim tržištima i udar na "interese Kremlja", preneo je Rojters.



Evropski blok će, takođe, "udariti" na rusku trgovinu, energetiku i transport, između ostalih sektora, ukljucujući kontrolu izvoza, u onome što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj opisao kao "najstroži paket sankcija koji smo ikada primenili".



Evropska unija će staviti na crnu listu još izvestan broj ljudi da bi kaznili Rusiju zbog njenog napada na Ukrajinu, rekao je Borelj, dodajući da je na 27 lidera EU da odluče o tome da li će "odseći" Moskvu iz Globalnog sistema međubankarskog plaćanja (SWIFT) .



Biće (sankcionisani) novi ljudi, takođe iz Belorusije, sa složenim paketom, sa ekonomskim sektorima (...) više sankcija finansijskom sektoru (...), istakao je on.



Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda kazao je da EU nije bila dovoljno uspešna, da je bila nedovoljno odlučna da spreči Rusiju od ovog koraka, koji je tragedija za Ukrajinu, tragedija za Evropu i tragedija za samu Rusiju.



Još uvek verujem u potencijal... EU da spreči takve akcije usred Evrope. Zato moramo da preduzmemo akciju“, rekao je on. "Sutra bi moglo biti kasno, istakao je predsednik Litvanije.

Šolc: Putin neće dobiti ovaj rat



Nemački i austrijski kancelari Olaf Šolc i Karl Nehamer izjasnili su se večeras za jedinstvo EU po pitanju pooštravanja sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu.



Danas je težak dan za mir u Evropi i zato je važno da EU bude jedinstvena, da donesemo odluku o reakciji na kršenje međunarondog prava. Dobro smo pripremili i uveren sam da ćemo brzo doneti odluku, rekao je Šolc pred vanredni Savet EU.



On je naglasio da je donošenje odluke o paketu novih sankcija važno kako bi se povratio značaj poštovanja međunarodnog prava.



Ukazao je da su sankcije pripemane nedeljama, da su precuzne i da su na njima radili eksperti.



Mi smo se pripremali za ovaj dan, iako smo radili na tome da do toga ne dođe. Pokušali smo Vladimira Putina da navedemo diplomatskim sredsvima da ne deluje vojno, ali se on odlučio za taj put. Putin neće dobiti ovaj rat, jer građani Evrope, a tako i Ukrajine žele demokratiju i mir, poručio je Šolc.



Nehamer je najavio da će paket sankcija biti sveobuhvatan, da će pogoditi finansijski sektor, a tako i banke i oligarhe u Rusiji.



On će, kaže, sadržati i zabranu ulaska u EU, zabranu izvoza, posebno tehničkog transfera, ali i robe koja se može upotrebiti u civilne i vojne svrhe.



Prema njegovim rečima svaka od tih sankcija može dalje da se proširuje.



Istovremeno je kazao da je važno gledati da se drže otvoreni kanali za dijalog, kako bi se Rusija vratila za pregovarački sto.



Nehamer je konstatovao da je Rusija dugo odbijala dijalog i da sada vodi brutalan rat protiv Ukrajine.



Videće se šta Zapad još može da učini. Važno je sada biti solidaran pre svega sa onima koji traže zaštitu, rekao je austrijski kancelar i zaključio: "Mi smo evropska porodica i u porodici morate biti jedni uz druge".

Belgijski premijer Aleksandar De Kroa izjavio je da bi zemlje EU trebalo da uvedu snažne dodatne sankcije Rusiji, posebno njenoj vladajućoj eliti, nakon što je Moskva pokrenula napad na Ukrajinu u punom obimu.



Ne trebaju nam sankcije koje "laju", trebaju nam sankcije koje "grizu", koje imaju veliki uticaj na rusku stranu, rekao je De Kroa novinarima pre vanrednog sastanka lidera Evropske unije posvećenog dogovoru kako da kazne Moskvu.



Moramo im izuzetno otežati poslovanje u međunarodnom okruženju, dodao je on.



Slovenački premijer Janez Janša kazao je da podržava uvođenje najtežih sankcija Rusiji i da Ukrajina treba da se pridruži Evropskoj Uniji do 2030. godine.



Probudili smo se u različitoj Evropi, različitom svetu. Govoreći o sankcijama kao što znamo iz istorije to nije dovoljno, rekao je Janša po dolasku na hitne razgovore lidera EU koji, kako je preneo Rojters, treba da postignu dogovar o tome kako da kazne Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.



Ako se prostor slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava ne širi, nešto drugo se širi, rekao je Janša uputivši poziv da se Kijevu pruži prava evropska perspektiva.



Slovenački premijer je rekao da je "odluka Nemačke da zaustavi Severni tok 2 preokret, ali da bi EU trebalo da ode mnogo dalje u novim sankcijama protiv Rusije kako bi se uverila da će ona platiti veću cenu nego nakon kratkog rata sa Gruzijom 2008. i pripajanja Krima Ukrajini 2014. godine".