Табаковић: Инфлација крајем године од 3,5 до четири одсто

Она је на представљању фебруарског извештаја о инфлацији навела да су светску економију у prеthodnom периоду обележили геополитицке тензије, продубљивање енергетске кризе и наставак раста трошковних притисака на глобалном нивоу.



Поред тога, суочени смо с продуженим трајањем проблема у глобалним ланцима снабдевања и ширењем омикрон соја вируса корона, на које су водеће светске економије различито реаговале, а што је све заједно довело до додатног несклада између понуде и тражње и нових инфлаторних притисака на глобалном нивоу, рекла је она.



Навела је да су у свету нарочито порасле цене енергената и хране, с тим што, за разлику од ранијих криза, поред цене нафте, на међународним берзама висок раст бележе и цене гаса и електричне енергије.



Глобални раст трошковних притисака и ширење омикрон соја вируса корона код наших највећих спољнотрговинских партнера за последицу су имали не само ревизију пројекција инфлације навише већ и успоравање економске активности и ревизије наниже пројекција раста бруто домаћег производа.



Упркос неповољним околностима у међународном окружењу, Народна банка Србије задржала је пројекцију реалног раста бруто домаћег производа Србије за ову и наредне године из новембра. И у 2022. години у средњем року очекујемо раст БДП-а у распону од четири до пет одсто при цему централна пројекција у свим годинама износи 4,5 одсто, рекла је Табаковићева.



Према њеним речима, НБС укупне ризике, симетричне и ризике из међународног окружења, оцењује као израженије наниже, док домаће ризике, у шта се пре свега убрајају државне инвестиције и све бољи резултати у привлачењу страних директних инвестиција, као израженије навише.



Поред тога, остварење пројекције у 2022. години биће олакшано и због тога што у годину улазимо са одличним пренетим тенденцијама из последњег тромесечја prеthodnе године, током којег је Србија, упркос успоравању економије зоне евра, забележила реални раст БДП од 6,9 одсто међугодишње, односно десезонирани раст од 1,6 одсто у односу на треће тромесечје.

НБС: Од другог тромесечја очекује се успоравање инфлације

Према фебруарској пројекцији очекује се да ће се међугодишња инфлација кретати око текућег нивоа и да ће од другог тромесечја почети њено успоравање, као и да ће крајем године бити у распону од 3,5 до четири одсто, наводи се у Извештају о инфлацији - фебруар 2022.

Очекује се да ће инфација касније наставити да успорава, а успоравању ће најпре допринети излазак из лањских поскупљења нафтних деривата из међугодишње инфлације.



Такође, половином године долази нова пољопривредна сезона, што би требало да резултира снижењем цена воћа и поврћа и сировина у произвидњи прерађене хране са садасњих високих нивоа.



Извештај је усвојио одбор НБС на седници одржаној 10. фебруара.



Осим тога, наводи се у извештају, очекује се слабљење ефеката виших трошковних притисака из међународног окружења по разним основама- светских цена примарних производа, застоја у глобалним ланцима снабдевања, цена међународног транспорта, произвођачких и увозних цена.



Када је реч о неизвесности око остварења пројекције инфлације она и даље највише потиче из међународног окружења, а односи се пре свега на дужину трајања застоја у глобалним ланцима снабдевања и изгледе привредног раста, који и даље у великој мери зависе од тока пандемије, затим на кретање светских цена примарних пољопривредних производа и енергената, као и на дешавања на међународном финансијском тржишту.



Ризици из домаћег окружења се највише односе на нову пољопривредну сезону, а мање на динамику домаће тражње и кретање регулисаних цена, наводе из централне банке.



Приоритет монетарне политике у наредном периоду биће одржавање ценовне и финансисјке стабилнсоти у средњем року,уз подршку расту привреде, даљем расту запослености и животног стандарда грађана, јачању извозног сектора као и очувању инвестиционог амбијента, наглашава се у извештају.



НБС поручује да ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународноиг окружења на инфлацију и финансијску стабилност и реаговати одмах ако се материјализују неки од ризика по повећање инфлације изнад горње границе.

Томе је у великој мери допринео рекордан ниво државних инвестиција, али и страних директних инвестиција, чији је прилив у 2021. години достигао 3,9 милијарди евра и тиме надмашио до сада најбољи резултат из претпандемијске 2019. године.



Током prеthodnih неколико недеља имали смо прилику да видимо да је, супротно ранијим очекивањима тржишних учесника, медугодишња инфлација у већини развијених земаља, као и економија у успону додатно повећана, рекла је гувернерка НБС.



Инфлација у зони евра повећана је са 5,0 одсто у децембру на 5,1 одсто у јануару ове године, при чему је у појединим чланицама зоне евра инфлација достигла двоцифрене нивое.



Иако то на први поглед не потврђује оцене водећих централних банака о привремености актуелне инфлације, треба имати у виду да је у већини земаља инфлација и даље у великој мери вођена растом цена енергената и хране.



Такође, има земаља које се суочавају и с високом базном инфлацијом, што због јачања депрецијацијских притисака на њихове националне валуте, што због прегрејаности њихових економија још од периода пре пандемије.