Tabaković: Inflacija krajem godine od 3,5 do četiri odsto

Ona je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji navela da su svetsku ekonomiju u prethodnom periodu obeležili geopoliticke tenzije, produbljivanje energetske krize i nastavak rasta troškovnih pritisaka na globalnom nivou.



Pored toga, suočeni smo s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja i širenjem omikron soja virusa korona, na koje su vodeće svetske ekonomije različito reagovale, a što je sve zajedno dovelo do dodatnog nesklada između ponude i tražnje i novih inflatornih pritisaka na globalnom nivou, rekla je ona.



Navela je da su u svetu naročito porasle cene energenata i hrane, s tim što, za razliku od ranijih kriza, pored cene nafte, na međunarodnim berzama visok rast beleže i cene gasa i električne energije.



Globalni rast troškovnih pritisaka i širenje omikron soja virusa korona kod naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera za posledicu su imali ne samo reviziju projekcija inflacije naviše već i usporavanje ekonomske aktivnosti i revizije naniže projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda.



Uprkos nepovoljnim okolnostima u međunarodnom okruženju, Narodna banka Srbije zadržala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu i naredne godine iz novembra. I u 2022. godini u srednjem roku očekujemo rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto pri cemu centralna projekcija u svim godinama iznosi 4,5 odsto, rekla je Tabakovićeva.



Prema njenim rečima, NBS ukupne rizike, simetrične i rizike iz međunarodnog okruženja, ocenjuje kao izraženije naniže, dok domaće rizike, u šta se pre svega ubrajaju državne investicije i sve bolji rezultati u privlačenju stranih direktnih investicija, kao izraženije naviše.



Pored toga, ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano i zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP od 6,9 odsto međugodišnje, odnosno desezonirani rast od 1,6 odsto u odnosu na treće tromesečje.

NBS: Od drugog tromesečja očekuje se usporavanje inflacije

Prema februarskoj projekciji očekuje se da će se međugodišnja inflacija kretati oko tekućeg nivoa i da će od drugog tromesečja početi njeno usporavanje, kao i da će krajem godine biti u rasponu od 3,5 do četiri odsto, navodi se u Izveštaju o inflaciji - februar 2022.

Očekuje se da će infacija kasnije nastaviti da usporava, a usporavanju će najpre doprineti izlazak iz lanjskih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije.



Takođe, polovinom godine dolazi nova poljoprivredna sezona, što bi trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvidnji prerađene hrane sa sadasnjih visokih nivoa.



Izveštaj je usvojio odbor NBS na sednici održanoj 10. februara.



Osim toga, navodi se u izveštaju, očekuje se slabljenje efekata viših troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja po raznim osnovama- svetskih cena primarnih proizvoda, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, cena međunarodnog transporta, proizvođačkih i uvoznih cena.



Kada je reč o neizvesnosti oko ostvarenja projekcije inflacije ona i dalje najviše potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se pre svega na dužinu trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja i izglede privrednog rasta, koji i dalje u velikoj meri zavise od toka pandemije, zatim na kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata, kao i na dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu.



Rizici iz domaćeg okruženja se najviše odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a manje na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena, navode iz centralne banke.



Prioritet monetarne politike u narednom periodu biće održavanje cenovne i finansisjke stabilnsoti u srednjem roku,uz podršku rastu privrede, daljem rastu zaposlenosti i životnog standarda građana, jačanju izvoznog sektora kao i očuvanju investicionog ambijenta, naglašava se u izveštaju.



NBS poručuje da će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnoig okruženja na inflaciju i finansijsku stabilnost i reagovati odmah ako se materijalizuju neki od rizika po povećanje inflacije iznad gornje granice.

Tome je u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.



Tokom prethodnih nekoliko nedelja imali smo priliku da vidimo da je, suprotno ranijim očekivanjima tržišnih učesnika, medugodišnja inflacija u većini razvijenih zemalja, kao i ekonomija u usponu dodatno povećana, rekla je guvernerka NBS.



Inflacija u zoni evra povećana je sa 5,0 odsto u decembru na 5,1 odsto u januaru ove godine, pri čemu je u pojedinim članicama zone evra inflacija dostigla dvocifrene nivoe.



Iako to na prvi pogled ne potvrđuje ocene vodećih centralnih banaka o privremenosti aktuelne inflacije, treba imati u vidu da je u većini zemalja inflacija i dalje u velikoj meri vođena rastom cena energenata i hrane.



Takođe, ima zemalja koje se suočavaju i s visokom baznom inflacijom, što zbog jačanja deprecijacijskih pritisaka na njihove nacionalne valute, što zbog pregrejanosti njihovih ekonomija još od perioda pre pandemije.