Радован Вујовић: "Било једном у Србији" подсећа на време с више духа

Вујовић је рекао да у "Било једном у Србији" игра Аћима Прокића сумњивог бизнисмена у успону из Ниша.



Према његовим речима, радња се дешава у Лесковцу после Првог светског рата "у контексту који буди једну врсту носталгије и чежње за временима када је народ имао мало више духа, када су се више дружили и биле су друге вредности".



Мала варош се труди да се подигне на ноге после губитака које су претрпели током рата. Појавио се тип који је сумњив, за кога се прича да је можда са Бугарима сарађивао и постао богат. Пошто је из другог места портребна му је жена из добре куће која ће подићи његов статус, открио је глумац.



Вујовић је истакао да први пут има прилику да игра једну врсту негативца али не у буквалном смислу - његов лик је "симпатични, шармантни негативац који ради ствари које нису баш најбоље, из побуда које можда и нису тако страшне".



Према његовим речима, "Било једном у Србији" редитеља Петра Ристовског је "широко платно са пуно занимљивих, духовитих ликова и догађаја" и прича је о једном месту, његовим грађанима и њиховом заједничком животу.



Вујовић је рекао да играње у епохи "има неке своје условности што се тиче спремања лика".



Али и то су били живи људи као данас само су говорили на мало другачији начин, биле су друге норме и понашања, док су људски проблеми, осећања, односи, сукоби исти, само је форма другачија, додао је глумац.



Играње у представи "Алиса у земљи страхова" Вујовић је описао као "феноменално искуство", јер је десетак година након "Метаморфозе" имао поново прилику да ради са редитељем Александром Поповским.



Мени јако одговара и прија његов начин рада. То је једна крајње опуштена атмосфера у којој се зна циљ, оквир, језик представе. У оквиру тих смерница глумци имају потпуну слободу и редитеља који их инспирише талентом, интелигенцијом, идејама, начином комуникације, нагласио је глумац.



Представа Југословенског драмског позоришта је, према речима Вујовића, "генерацијска прича" списатељице Еве Махковиц о женама са тридесет и кусур година, о данашњој средини и друштву, провучена кроз Алису, ликове, симболе и мотиве из бајке.



Моја улога је једна од улога у комаду. Ми смо сви шрафови у механизму кроз који Алиса као главни лик пролази. Ако сам мој задатак обавио да су људи приметили мене у тој групи људи - ја сам задовољан, рекао је Вујовић.