У Архиву града отворена Изложба фотографија листа Дневник: „Нови Сад – Новосађани”

Поставку чини више од стотину фотографија из 70-их, 80-их и 90-година прошлог века, распоређених у 17 сегмената, у оквиру којих су фото-репортери “Дневника” забележили како је некад изгледао ужи центар града, како су настали поједини делови града, како је изгледао саобраћај, Петроварадинска тврђава, Кеј, мостови и многи други више или мање познати симболи Новог Сада али и, наравно, занимљиви моменти с утакмица ФК “Војводине”. Изложба је, између осталог, увод у обележавање 80 година од изласка првог броја “Слободне Војводине”, претече данашњег “Дневника”.

Помоћник градоначелника Станко Љубичић отворио је поставку и казао да је један од симбола Новог Сада лист “Дневник”, како за рођене Новосађане, тако и за оне који су се ту скућили.

- Причу о Новом Саду “Дневник” приповеда дуго, објективно, сликовито и разборито, не само кроз текстове, већ и сјајне фотографије, док Архив чува те успомене на темељан и брижан начин - рекао је Љубичић. - Драго ми је што су две значајне установе организовале изложбу и нашле адекватан начин да одговоре на изазов како сагледати, а веродостојно дочарати развој града. Како сам чуо током обиласка поставке, стекао сам утисак да су успели у намери. Није могуће одупрети се осећањима која навиру, док гледамо овај фото-времеплов. Треба се остврнути у прошлост, али, истовремено, сагледати будућност и наставити неговати дух Новог Сада, стварајући бољи град и нове успомене, али и учећи из грешака.

Директор “Дневник Војводина преса” Душан Влаовић истакао је да када се каже “Дневник” прва асоцијација је да су то новине које доносе вести, репортаже, извештаје из града, покрајине и државе. Међутим, те вести имају пратећи садржај - фотографије које треба читаоца да увере у оно што су прочитила, али и да покажу детаље које је аутор текста можда пропустио.

- Постоје фотографије којима није потребан текст, чак ни једна реч, јер оне говоре саме за себе. Обично се сматара да изласком у новинама фотографије губе свој значај, али није тако - рекао је Душан Влаовић. - Због тога ова изложба показује да фотографија има још једну значајну функцију - документарну јер те забелешке живе вечно и захваљујући њима имамо прилику да видимо како је изгледао град и како су изгледали догађаји пре неколико деценија.

Како је Влаовић појаснио, када је дошао у “Дневник”, као млад новинар пре 40 година, имао је част да упозна људе који су радили чак и у “Слободној Војводини”, како се наш лист звао до краја 1952. године.

- Имао сам привилегију да радим с бардовима новинарства и нарочито с великим мајсторијам фотографије, као што су Јован Вајдл, Гаврило Грујић, Боривој Бора Миросављевић, Павле Ђисалов, Бранислав Лучић, Слободан Милетић, Мартин Цандир, а данас дух града бележе Слободан Шушњевић, Филип Бакић, Радивој Хаџић и млада Вања Фифа, која се недавно придружила искусном тројцу - казао је Влаовић.

Директор Историјског архива Петар Ђурђев казао је да изложба сведочи о развоју града, о одрастању генерација и представља важност једног медија, али омогућава и да се реконструише историја Новог Сада.

- Поносан сам што смо кроз сарадњу с листом “Дневник”, најзначајнијим покрајинским и новосадским гласилом, организовали изложбу уочи Сретења, важног државног празника, у тренутку када је Нови Сад Европска престоница културе и тиме дали допринос - нагласио је Ђурђев. -  Изложба је пуна емоција и занимљива за све генерације, посебно за оне из 60-их, 70-тих и 80-тих година прошлог века, док млади имају прилику да виде на који начин је Нови Сад мењао свој изглед и растао и како се у њему живело.

Изложба је резултат сарадње листа “Дневник” с Историјским архивом Града Новог Сада, уз подршку компаније “Неопланта”.

С. Ковач