U Arhivu grada otvorena Izložba fotografija lista Dnevnik: „Novi Sad – Novosađani”

Postavku čini više od stotinu fotografija iz 70-ih, 80-ih i 90-godina prošlog veka, raspoređenih u 17 segmenata, u okviru kojih su foto-reporteri “Dnevnika” zabeležili kako je nekad izgledao uži centar grada, kako su nastali pojedini delovi grada, kako je izgledao saobraćaj, Petrovaradinska tvrđava, Kej, mostovi i mnogi drugi više ili manje poznati simboli Novog Sada ali i, naravno, zanimljivi momenti s utakmica FK “Vojvodine”. Izložba je, između ostalog, uvod u obeležavanje 80 godina od izlaska prvog broja “Slobodne Vojvodine”, preteče današnjeg “Dnevnika”.

Pomoćnik gradonačelnika Stanko Ljubičić otvorio je postavku i kazao da je jedan od simbola Novog Sada list “Dnevnik”, kako za rođene Novosađane, tako i za one koji su se tu skućili.

- Priču o Novom Sadu “Dnevnik” pripoveda dugo, objektivno, slikovito i razborito, ne samo kroz tekstove, već i sjajne fotografije, dok Arhiv čuva te uspomene na temeljan i brižan način - rekao je Ljubičić. - Drago mi je što su dve značajne ustanove organizovale izložbu i našle adekvatan način da odgovore na izazov kako sagledati, a verodostojno dočarati razvoj grada. Kako sam čuo tokom obilaska postavke, stekao sam utisak da su uspeli u nameri. Nije moguće odupreti se osećanjima koja naviru, dok gledamo ovaj foto-vremeplov. Treba se ostvrnuti u prošlost, ali, istovremeno, sagledati budućnost i nastaviti negovati duh Novog Sada, stvarajući bolji grad i nove uspomene, ali i učeći iz grešaka.

Direktor “Dnevnik Vojvodina presa” Dušan Vlaović istakao je da kada se kaže “Dnevnik” prva asocijacija je da su to novine koje donose vesti, reportaže, izveštaje iz grada, pokrajine i države. Međutim, te vesti imaju prateći sadržaj - fotografije koje treba čitaoca da uvere u ono što su pročitila, ali i da pokažu detalje koje je autor teksta možda propustio.

- Postoje fotografije kojima nije potreban tekst, čak ni jedna reč, jer one govore same za sebe. Obično se smatara da izlaskom u novinama fotografije gube svoj značaj, ali nije tako - rekao je Dušan Vlaović. - Zbog toga ova izložba pokazuje da fotografija ima još jednu značajnu funkciju - dokumentarnu jer te zabeleške žive večno i zahvaljujući njima imamo priliku da vidimo kako je izgledao grad i kako su izgledali događaji pre nekoliko decenija.

Kako je Vlaović pojasnio, kada je došao u “Dnevnik”, kao mlad novinar pre 40 godina, imao je čast da upozna ljude koji su radili čak i u “Slobodnoj Vojvodini”, kako se naš list zvao do kraja 1952. godine.

- Imao sam privilegiju da radim s bardovima novinarstva i naročito s velikim majstorijam fotografije, kao što su Jovan Vajdl, Gavrilo Grujić, Borivoj Bora Mirosavljević, Pavle Đisalov, Branislav Lučić, Slobodan Miletić, Martin Candir, a danas duh grada beleže Slobodan Šušnjević, Filip Bakić, Radivoj Hadžić i mlada Vanja Fifa, koja se nedavno pridružila iskusnom trojcu - kazao je Vlaović.

Direktor Istorijskog arhiva Petar Đurđev kazao je da izložba svedoči o razvoju grada, o odrastanju generacija i predstavlja važnost jednog medija, ali omogućava i da se rekonstruiše istorija Novog Sada.

- Ponosan sam što smo kroz saradnju s listom “Dnevnik”, najznačajnijim pokrajinskim i novosadskim glasilom, organizovali izložbu uoči Sretenja, važnog državnog praznika, u trenutku kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture i time dali doprinos - naglasio je Đurđev. -  Izložba je puna emocija i zanimljiva za sve generacije, posebno za one iz 60-ih, 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, dok mladi imaju priliku da vide na koji način je Novi Sad menjao svoj izgled i rastao i kako se u njemu živelo.

Izložba je rezultat saradnje lista “Dnevnik” s Istorijskim arhivom Grada Novog Sada, uz podršku kompanije “Neoplanta”.

S. Kovač