У болници "Паркс" ендоскопским ултразвуком раде и биопсију панкреаса
Рак панкреаса би могао ускоро да постане други водећи узрок смртности од малигних болести, одмах иза карцинома плућа, а присутан је тренд пораста оболевања од 1,3 одсто годишње.
Укупна смртност од овог карцинома је веома висока, а шансу за излечење имају само неки од болесника код којих је урађена радикална операција, тј. код којих је хируршки уклоњен тумор панкреаса. Изузетно је важно да се уради рана дијагностика, што је могуће само магнетном резонанцом или ендоскопским ултразвуком.
Управо овакав ендоскопски ултразвук може да се ради од јануара у Специјалистичкој хируршкој болници „Паркс” у Новом Саду, каже гастроентеролог др Никола Панић.
– Први пут у приватној пракси у Србији и највећем делу региона биће доступни и прегледи ендоскопским ултразвуком. Он представља терапијско-дијагностичку методу која омогућава добру ултразвучну визуелизацију органа трбуха и грудног коша, рано откривање и адекватну карактеризацију туморских лезија, као и узимање узорака, биопсије танком иглом ради патохистолошког испитивања и потврде. На тај начин је омогућено благовремено постављање тачне дијагнозе, што је неопходан услов за правовремено отпочињање терапије – наводи др Панић.
Како објашњава, ендоскопски ултразвук омогућава минимално инвазивну терапијску дренажу панкреасних псеудоциста, те дренажу успостављањем комуникације између желуца и жучних путева, као и других делова гастроинтестиналног тракта, и на тај начин представља битан инструмент у лечењу оболелих од малигних и других болести.
– Процедуре су скопчане са ниским нивоом компликација, изводе се у аналгоседацији, безболне су за пацијента и представљају златни стандард у лечењу и дијагностици великог броја обољења пре свега панкреаса, желуца, једњака, али и других органа гастроинтестиналног тракта и грудног коша – наглашава др Панић.
– Фактори ризика за настанак обољења могу да буду године, раса, гојазност, дијабетес, пушење и др., а код 10 одсто случајева за настанак овог карцинома одговорно је и наслеђе. Просечан болесник са карциномом панкреаса је стар око 70 година, а свега 20 одсто болесника је млађе од 60 година – наводи др Протић.
Хирург професор др Млађан Протић каже да овај ендоскопски ултразвук представља „златни стандард” за биопсију и патохистолошку верификацију промена у панкреасу. Такође, овом процедуром је могуће извести и неке терапијске процедуре, као што је дренирање псеудоциста.
Лечење рака панкреаса може да буде оперативно, али се користи и хемиотерапија, као и зрачење.
– Иако је свега 20 одсто болесника подесно за операцију, која подразумева уклањање дела оболелог и околних органа, као и припадајућих лимфних чворова, она данас представља једину терапију која може да омогући излечење болесника. Од свих оболелих којима је уклоњен тумор, свега око 20 одсто преживи пет година, у зависности од тога у ком стадијуму је оперисан – наводи др Протић.
Уколико тумор захвата важне крвне судове, онда је реч о гранично ресектабилним, односно локално узнапредовалим случајевима, који због тога нису подесни за оперативно уклањање.
– У овим случајевима је неопходно да се након биопсије и патохистолошке потврде тумора спроведе хемиотерапија и на тај начин покуша да се смањи тумор и да се удаљи од крвних судова. Уколико се у томе успе, онда је могућа операција. У случају да болесник не може да се оперише или да постоје удаљене метастазе, болесник се лечи хемиотерапијом, а уколико се ради о локално узнапредовалој болести, могуће је комбиновати хемиотерапију са зрачењем. Овом врстом лечења не може да се постигне излечење болесника, већ се само продужава и побољшава квалитет живота – истакао је др Протић.
Љ. Петровић
Фото: Архива „Дневника”