У Сомбору обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста

„Србија памти жртве Холокауста, негује културу сећања и доприноси откривању пуне истине о свему што се догађало у периоду Другог светског рата. Наша је заједничка обавеза да од историјског заборава и покушаја сваког облика релативизације сачувамо достојанствено сећање на страдале", поручила је Гојковић.

Она је истакла да је Холокауст, као мрачан и узнемирујући подсетник на то до чега може довести мржња и сумануто убеђење да је живот неких љјуди мање вредан, најболнија рана у људској историји.

„Због тога, као и због одговорности према будућности људског рода, сећање на њега морамо да преносимо са генерације на генерацију, како се такво и слично зло више никада не би поновило", нагласила је министарка културе.

Гојковић је подсетила да је у време страхота у Аушвицу, српски народ заједно са јеврејским и ромским, у Независној држави Хрватској на монструозан начин доживео страдања у фабрикама смрти Јасеновца, Јадовна, Јастребарског и других места, уз масовна стрељања и многе друге злочине који су почињени у окупираној земљи, , саопштено је из Министарства културе и информисања.

Гојковић је истакла да је Србија, као потписница Терезинске декларације, прва европска земља која је усвојила Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, и на тај начин показала опредељеност да се барем у том домену и у мери колико је то могуће, исправе страшне и неправедне последице настале у време Холокауста.

Она је додала да се захваљујући установама културе, које су под ингеренцијом Министарства, пре свега Меморијалном центру „Старо сајмиште" и Музеју жртава геноцида, прикупљају и чувају од заборава подаци о страдању Јевреја, Срба и Рома на простору Југославије.

"Поштујући жртве нацистичког и фашистичког режима током Другог светског рата, донели смо одлуку да се Старо сајмиште, место страдања највећег броја Срба, Јевреја и Рома на територији Србије, достојно обележи. То је потврђено и доношењем Закона о Меморијалном центру Старо сајмиште у Народној скупштини Србије", навела је министарка културе.

Гојковић је додала да је државно руководство на челу са председником Републике Александром Вучићем енергично предузело неопходне кораке да тај закон што пре заживи, што подразумева убрзавање активности на изградњи меморијалног центра, обнови централне куле, као и павиљона у складу са оргиналним изгледом.

Такође, како је додала, иницирана је изградња Меморијалног центра у Бору, у спомен жртвама једног од највећих радних логора у Европи.

''''Милиони невиних жртава нису дочекали дан слободе и крај пошасти која је претила да разори сва дотадашња цивилизацијска достигнућа. Величина њиховог страдања опомиње да се и данас морамо снажно супротставити сваком јачању антисемитизма, радикализма и екстремизма. Због свега тога, вечну успомену на жртве Холокауста морамо да сачувамо у сваком делу наше планете, као опомену да зло не познаје своје границе и као залог за будућност читавог човечанства", закључила је Гојковић.

Поред министарке Гојковић, церемонији у Сомбору, којом се обележава сећање на један од највећих масовних злочина у историји човечанства, присуствовали су и представник Светског јеврејског конгреса Ернест Херцог, председник Савеза јеврејских општина Србије, Роберт Сабадош, градоначелник Сомбора Антонио Ратковић и председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.

Представник Светског Јеврејског конгреса Ернест Херцог подсетио је на речи савезничког генерала Двајта Ајзенхауера након ослобађања концетрационих логора од стране савезничких снага, а које се тичу нехуманих призора и страве коју су амерички и британски војници затекли.

Према речима Херцога, Ајзенхауер је тада натерао немачки живаљ, али и своје војнике да уђу у ослобођене логоре и сами се увере у нацистичка злодела, а све како једног дана неко не би рекао да су приче о концетрационом логорима биле део савезничке пропаганде.

Херцог је навео да 77 година по завршетку Другог светског рата постоји све више прича како су Јевреји измислили Холокауст како би направили државу Израел и да гасне коморе и крематоријуми у Аушвицу нису постојале, али и да је Јасеновац само био камп у коме је било чак и забавних момената.

"Неколико деценија по Другом светском рату, неке ултрадесничарске и неофашистичке струје деловале су као немоћне, али данас поново урлају о својим ставовима на фудбалским стадионима и политичким скуповима", казао је Херцог, истаквши да је време да се подигне колективна узбуна против таквих покрета који су идеолошки унуци нацизма и фашизма.

Председник Савеза Јеврејских општина Србије Роберт Сабадош у више наврата је цитирао делове романа сомборског писца Ђорђа Лебовића који је преживео као дечак концетрационе логоре.

Он је захвалио свима који су допринели да јеврејска заједница поново живи са свима осталима у миру и међусобном уважавању, посебно захваливши Влади Србије на усвајању и имплементацији Закона о реституцији.

Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић истакао је да му је веома драго што су представници јеврејске заједнице у Србији одабрали да ове године баш у Сомбору обележе Међнуародни дан сећања на жртве Холокауста, подсетивши да у том граду сложно живи више од 20 националних мањина.

Он је додао да неке мањине иако малобројне, у Сомбору нису мале.

"Свака национална заједница која живи у Сомбору оставила је и оставља свој печат времена и идентитета и доприноси богатству једне мулутинационлне средине каква је Сомбор. Овде је живело готово 1.200 Јевреја, вредних људи, трговаца, банкара и занатлија, који су свој идентитет уткали у ткиво овог града. Данас то није тако, јер се догодио Холокауст", навео је Ратковић, подсетивши да се у Сомбор после Другог светског рата вратило тек 50-ак Јевреја.

Он је истакао да је Сомбор увек био будан и да није заборавио страдање људи у једној ирационалној политици каква је била нацистичка, подсетивши да и данас Град Сомбор заједничким пројектима са сомборском јеврејском општином шири најлепшу могућу слику о том граду широм региона.

Обележавању Међународног дана сећања на жртве Холокауста, данас су у згради Жупаније у Сомбору присуствовали и представници више амбасада, али и бројне делегације јеврејске заједнице у Србији и региону.