​​​​​​​Откривена спомен плоча у знак сећања на страдалу браћу Јовандић

Након тога је на Булевару краља Петра Првог, испред броја 23 поса|ено пет стабала јабланова и једна јела, симболично, као што је то у својој туги урадила мајка свирепо убијених синова, Јелка Јовандић.

- Ових дана Нови Сад припрема обележавање страдања Срба, Јевреја и Рома у новосадској рацији, од које је прошло 80 година – каже члан Градског већа за културу Далибор Рожић. - Оно што је уписано црним словима у новосадској историји јесте да је Нови Сад прешао трновите стазе свог развоја, а нажалост имамо и овакве дога|аје који су се десили у нашем граду. Откривањем спомен плоче и садњом дрвећа данас симболично скрећемо пажњу јавности на велико страдање у новосадској рацији, а конкретно на браћу Јовандић. Пет синова Јелене Јовандић јесте страдало тих дана у Новом Саду и минимум што Град може да учини јесте да на овај начин скрене пажњу на тај ружан део наше историје.

Петар Ђур|ев директор Архива Града Новог Сада захвалио се Одбору за обележавање рације, Заводу за заштиту споменика и директору Синиши Јокићу, као и директору ЈКП “Градско зеленило” Милошу Егићу, Граду и Епархији бачкој, који су помогли да се читав пројекат реализује.

- Прича породице Јовандић сублимира читаво страдање које се догодило током погрома цивилног становиштва у Бачкој у јануару 1942. године и са собом носи једну универзалну поруку, односно када одре|ени политички системи изгубе људскост, лако м своју снагу огуда искористе за најгоре злочине – поручио је директор Историјског архива Града, историчар Петар Ђур|ев. - Превасходно са овог места у Новом Саду говоримо да ово више никада нигде не сме да се понови.

Укратко нас је пред спомен плочом посвећеној браћи Јовандић увео у делић историје тог времена, у 23. јануар 1942. године, када је свом силином рација погодила Нови Сад. Оно што се зна из сведочења Јелке Јовандић јесте да се становништво надало да ће их та силина пуцњаве заобићи, јер је то био један мирољубив народ. Ме|утим, када је патрола закуцала на дом Јовандића прво што су их питали јесте које су вере, на шта су ови одговорили да су православне.

- Мајка је била затворена и тада се десио масакр и сва петорица су убијена метком у потиљак – са сетом у гласу завршава историчар \ур|ев, додавши да су мајку пустили након покоља. - Тражила је да буде убијена, а као један чин ултимативне даље жртве, непријатељи су одлучили да је опљачкају и оставе у животу . Она је тугу носила све до 1971. године, када је преминула.

Он напомиње да су на том месту, у тродневној вратоломејској ноћи страдали невини људи, апсолутни цивили, јер по сведочењима није било никаквог сукоба са неким оружаним формацијама, већ свесна политика измене демографске структуре на овом простору и спрово|ење једне антисемитске политике.

И. Бакмаз