​​​​​​​Otkrivena spomen ploča u znak sećanja na stradalu braću Jovandić

Nakon toga je na Bulevaru kralja Petra Prvog, ispred broja 23 posa|eno pet stabala jablanova i jedna jela, simbolično, kao što je to u svojoj tugi uradila majka svirepo ubijenih sinova, Jelka Jovandić.

- Ovih dana Novi Sad priprema obeležavanje stradanja Srba, Jevreja i Roma u novosadskoj raciji, od koje je prošlo 80 godina – kaže član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. - Ono što je upisano crnim slovima u novosadskoj istoriji jeste da je Novi Sad prešao trnovite staze svog razvoja, a nažalost imamo i ovakve doga|aje koji su se desili u našem gradu. Otkrivanjem spomen ploče i sadnjom drveća danas simbolično skrećemo pažnju javnosti na veliko stradanje u novosadskoj raciji, a konkretno na braću Jovandić. Pet sinova Jelene Jovandić jeste stradalo tih dana u Novom Sadu i minimum što Grad može da učini jeste da na ovaj način skrene pažnju na taj ružan deo naše istorije.

Petar Đur|ev direktor Arhiva Grada Novog Sada zahvalio se Odboru za obeležavanje racije, Zavodu za zaštitu spomenika i direktoru Siniši Jokiću, kao i direktoru JKP “Gradsko zelenilo” Milošu Egiću, Gradu i Eparhiji bačkoj, koji su pomogli da se čitav projekat realizuje.

- Priča porodice Jovandić sublimira čitavo stradanje koje se dogodilo tokom pogroma civilnog stanovištva u Bačkoj u januaru 1942. godine i sa sobom nosi jednu univerzalnu poruku, odnosno kada odre|eni politički sistemi izgube ljudskost, lako m svoju snagu oguda iskoriste za najgore zločine – poručio je direktor Istorijskog arhiva Grada, istoričar Petar Đur|ev. - Prevashodno sa ovog mesta u Novom Sadu govorimo da ovo više nikada nigde ne sme da se ponovi.

Ukratko nas je pred spomen pločom posvećenoj braći Jovandić uveo u delić istorije tog vremena, u 23. januar 1942. godine, kada je svom silinom racija pogodila Novi Sad. Ono što se zna iz svedočenja Jelke Jovandić jeste da se stanovništvo nadalo da će ih ta silina pucnjave zaobići, jer je to bio jedan miroljubiv narod. Me|utim, kada je patrola zakucala na dom Jovandića prvo što su ih pitali jeste koje su vere, na šta su ovi odgovorili da su pravoslavne.

- Majka je bila zatvorena i tada se desio masakr i sva petorica su ubijena metkom u potiljak – sa setom u glasu završava istoričar \ur|ev, dodavši da su majku pustili nakon pokolja. - Tražila je da bude ubijena, a kao jedan čin ultimativne dalje žrtve, neprijatelji su odlučili da je opljačkaju i ostave u životu . Ona je tugu nosila sve do 1971. godine, kada je preminula.

On napominje da su na tom mestu, u trodnevnoj vratolomejskoj noći stradali nevini ljudi, apsolutni civili, jer po svedočenjima nije bilo nikakvog sukoba sa nekim oružanim formacijama, već svesna politika izmene demografske strukture na ovom prostoru i sprovo|enje jedne antisemitske politike.

I. Bakmaz