Министарство: Дубровачка књижевност део наслеђа и Србије и Хрватске
БЕОГРАД: Министарство културе и информисања саопштило је данас да одредба Закона о културном наслеђу по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност и део културног наслеђа Хрвата.
Министарство културе и информисања то истиче у реаговању на оцене Института за хрватски језик и језикословље (ИХЈЈ) који је у понеђељак осудио законска решења којима се наводно "присваја дубровачка књижевност".
Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном наслеђу Србије тврдећи да Србија "присваја хрватску културну баштину", односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она пођеднако "припада српској и хрватској култури".
Из Министарства за Танјуг тим поводом поручују да одредба о старој и реткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23. Закона о културном наслеђу да издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.
Министарство културе истиче да је овакав став потврда научно методолошке доследности, коју је српска филолошка школа установила пре сто педесет година, а која траје и данас.
"У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено, да је стара Дубровачка књижевност јединствена појава код јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска. То је помирљив приступ који у дубровачкој књижевности тражи оно што је заједничко", пише у допису министарства достављеном Танјугу.
Из Министарства културе и информисања подсећају да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. веку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. веку, а сви су били чланови Српске академије наука и уметности.
"Сматрамо да се управо на примеру двојног наслеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вредности и перспективе добросуседских односа", закључују у Министартву културе и информисања.