Послодавци више не смеју да питају жене да ли ће да рађају
БЕОГРАД: Потпредседница владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић каже да смо још далеко од тога да имамо друштво у коме су једнаки услови за мушкарце и жене, јер ни једна земља на свету то још није постигла, али да су се, ипак, неке ствари промениле на боље.
Истакла је да више нико не може да пита жену на разговору за посао када ће да се уда и рађа децу, као и да од тога зависи да ли ће она уопште добити могућност да ради или ће да ради на одређено време.
Ми који се тиме бавимо, када поредимо 2021. и 2015. годину када смо тек формирали Координационо тело за родну равноправност, видимо да је разлика громна. Тада се спорадично говорило о родној равноправности и једнаким условима. Ко је био довољно храбар да нешто каже о насиљу над женама? То је отприлике тако изгледало. Политичке пратије се нису нешто много тиме бавиле, а сада се полако и странке и све организације другачије понашају у том смислу, оценила је Михајловићева.
Навела је да је донет Закон о родној равноправности који је основа свега што држава планира да уради у тој области.
Када говоримо о женама на тржишсту рада, постоје одређене одредбе тог закона које онемогућавају било ког послодавца да поставља она стандардна питања која су постављали, јер је то постало кажњиво, каже Михајловићева.
Додала је да још увек има доста стереотипа и проблема од универзитета, па до неких компанија, али је оценила да су сада ипак сви много отворенији да то пријављују и да се на проблемима неједнакости ради.
Михајловићева је истакла да још не постоји свест о томе да насиље над женама и девојчицама није само проблем појединаца, већ читавог друштва.
Мислим да још увек нисмо постали свесни да насиље мора да се пријави, да то није питање тамо неког другог и да ми нећемо да се мешамо, зато што насиље над женама и девојчицама ствара огромне породичне и сваке друге проблеме у друштву, упозорила је потпредседница владе.
Навела је да закони који то санкционишу постоје, да су полиција, социјални рад и судство обучени и знају шта треба да раде, али да насиље мора да се пријави.
