Лане окончана приватизација шест предузећа, на реду рудник "Ковин"
У Србији је током 2021. године објављено 10 јавних позива за приватизацију, од којих се девет односило на продају капитала, а један на стратешко партнерство, а поступак приватизације окончан је за шест предузећа, рекао је Танјугу државни секретар у Министрству привреде Драган Стевановић.
Каже да су продати или ће њихова продаја и формално бити окончана ових дана сомборски “Севертранс”, “Јадран” из Гајдобре, “Минел концерн”, Институт “Јарослав Черни”, осечинска “Крушик пластика”, као и да је круна приватизације кроз модел стратешког партнерства приватизација Петрохемије.
Сви ови процеси су или завршени или ће најкасније у првих неколико дана 2022. године бити процедурално окончани, рекао је он.
На питање о плановима за приватизацију у 2022. години, Стевановић је оценио да за стратешко партнерство потенцијал, можда, имају “Симпо” и “Јумко”.
„За остале компаније верујемо да ће моћи да се приватизују кроз модел продаје капитала”, рекао је он.
Као државне компаније које могу да буду интересантне за приватизацију, он наводи Југословенско речно бродарство, “Иван Милутиновић” - ПИМ и Рудник угља “Ковин”.
„Највећи залогај је компанија ’Ласта’ чији поступак приватизацији није реализован у 2020. и 2021. години због ефеката короне на сектор саобраћаја”, рекао је он.
„Увек можете више и боље да урадите, али ако узмете у обзир да у 2020. години избијања пандемије нисмо имали приватизација, а 2021. у којој се пандемија наставила и економије су под притиском коронавируса, мислим да имамо разлога да будемо задовољни”, оценио је Стевановић.
„Успели смо, настављамо даље. Мислим да ћемо постићи, ако не исте, оно боље резултате у 2022. години”, најавио је он.
Као посебно значајно, због габарита и пословних резултата, као и значаја за buyеt и БДП, он издваја стратешко партнерство са НИС-ом за Петрохемију.
Говорећи о приватизацији водопривредних предузећа, Стевановић је открио да се на захтев Министарства пољопривреде одустало од четири већ објављена позива за продају предузећа у Банату.
Истиче да су стварност, живот на терену, поплаве и друге околности, просто натерали ресорно министарство да одлуку о приватизацији преиспита.
„Започете су процесне радње да се од 14-15 водопривредних предузећа направи свега четири која ће територијално и организационо бити функционална и много здравија”, рекао је он.
Како је оценио, оно што не буде обухватило реструктурирање сектора биће понуђено или кроз приватизацију, или ће отићи у стечај, односно ликвидацију.
„Време ће показати да ли постоји потреба за приватизацијом те четири компаније које ће сада бити мало веће и значајније, и које ће имати више обавеза, али и више шанси да инвестирају у себе, да се занављају, како би и водне токове, и обалоутврде и све објекте на води могли да одржавамо, градимо и чувамо у стању да можемо да се одбранимо од поплава”, рекао је Стевановић.
Стевановић сматра да ће глобална економска кретања, односно утицај пандемије, у великој мери одредити интересовање инвеститора јер се Србија драстично економски променила и постала део модерног света.
З. Делић