Lane okončana privatizacija šest preduzeća, na redu rudnik "Kovin"

Kaže da su prodati ili će njihova prodaja i formalno biti okončana ovih dana somborski “Severtrans”, “Jadran” iz Gajdobre, “Minel koncern”, Institut “Jaroslav Černi”, osečinska “Krušik plastika”, kao i da je kruna privatizacije kroz model strateškog partnerstva privatizacija Petrohemije.

Svi ovi procesi su ili završeni ili će najkasnije u prvih nekoliko dana 2022. godine biti proceduralno okončani, rekao je on.

Na pitanje o planovima za privatizaciju u 2022. godini, Stevanović je ocenio da za strateško partnerstvo potencijal, možda, imaju “Simpo” i “Jumko”.

„Za ostale kompanije verujemo da će moći da se privatizuju kroz model prodaje kapitala”, rekao je on.

Kao državne kompanije koje mogu da budu interesantne za privatizaciju, on navodi Jugoslovensko rečno brodarstvo, “Ivan Milutinović” - PIM i Rudnik uglja “Kovin”.

„Najveći zalogaj je kompanija ’Lasta’ čiji postupak privatizaciji nije realizovan u 2020. i 2021. godini zbog efekata korone na sektor saobraćaja”, rekao je on.

„Uvek možete više i bolje da uradite, ali ako uzmete u obzir da u 2020. godini izbijanja pandemije nismo imali privatizacija, a 2021. u kojoj se pandemija nastavila i ekonomije su pod pritiskom koronavirusa, mislim da imamo razloga da budemo zadovoljni”, ocenio je Stevanović.

„Uspeli smo, nastavljamo dalje. Mislim da ćemo postići, ako ne iste, ono bolje rezultate u 2022. godini”, najavio je on.

Kao posebno značajno, zbog gabarita i poslovnih rezultata, kao i značaja za buyet i BDP, on izdvaja strateško partnerstvo sa NIS-om za Petrohemiju.

Govoreći o privatizaciji vodoprivrednih preduzeća, Stevanović je otkrio da se na zahtev Ministarstva poljoprivrede odustalo od četiri već objavljena poziva za prodaju preduzeća u Banatu.

Ističe da su stvarnost, život na terenu, poplave i druge okolnosti, prosto naterali resorno ministarstvo da odluku o privatizaciji preispita.

„Započete su procesne radnje da se od 14-15 vodoprivrednih preduzeća napravi svega četiri koja će teritorijalno i organizaciono biti funkcionalna i mnogo zdravija”, rekao je on.

Kako je ocenio, ono što ne bude obuhvatilo restrukturiranje sektora biće ponuđeno ili kroz privatizaciju, ili će otići u stečaj, odnosno likvidaciju.

„Vreme će pokazati da li postoji potreba za privatizacijom te četiri kompanije koje će sada biti malo veće i značajnije, i koje će imati više obaveza, ali i više šansi da investiraju u sebe, da se zanavljaju, kako bi i vodne tokove, i obaloutvrde i sve objekte na vodi mogli da održavamo, gradimo i čuvamo u stanju da možemo da se odbranimo od poplava”, rekao je Stevanović.

Stevanović smatra da će globalna ekonomska kretanja, odnosno uticaj pandemije, u velikoj meri odrediti interesovanje investitora jer se Srbija drastično ekonomski promenila i postala deo modernog sveta.

        Z. Delić