Матејић: Опрезно са прилагођавањем наших закона европским
БЕОГРАД: „Прилагођавање нашег законодавног оквира законодавном оквиру Европске уније у оквиру приступања ЕУ мора тећи уз међусобно уважавање и поштовање специфичности Србије и њеног енергетског система”, изјавила је генерална директорка Електромреже Србије (ЕМС) АД Јелена Матејић.
Она је за портал Енергија Балкана рекла да ни ЕУ ни Србији не може бити интерес угрожавање стабилности овог стратешки битног и једног од главних стожера националне безбедности сваке државе.
Према њеним речима у случају енергетске политике ЕУ и Зелене агенде не смеју се занемарити неки минимални национални интереси испод којих се не може ићи.
Одговарајући на питање које мере ЕМС спроводи у циљу смањивања могућих ризика, Матејић је рекла да Електромрежа улаже огромна средства у модернизацију својих постројења, као и у градњу нових, како би се повећала поузданости рада преносног и целокупног електроенергетског система Србије.
Такође се улагањем у знања и вештине својих стручњака труди да парира изазовима који су већ пред нама, као и онима који се очекују у ближој и даљој будућности, а везани су за енергетску политику на глобалном и локалном нивоу.
"Електромрежа Србије, заједно са другим државним органима, ради на проналажењу одговарајућег модела, који ће обезбедити испуњавање преузетих међународних обавеза Србије, али без угрожавања интегритета електроенергетског система, као и сигурности у снабдевању струјом наших грађана и привреде", истакла је она.
Говорећи о томе да ли велико интересовању за изградњу нових капацитета обновљивих извора енергије у Србији захтева и нове капацитете за пренос струје високог напона рекла је да позиционирање неких од капиталних пројеката ЕМС у регионима где се очекује интензивна интеграција обновљивих извора није случајност.
Ови пројекти су, нагласила је Матејић, планирани тако да се дозволи пласман што веће количине енергије из ових извора према потрошачким подручјима.
"Тако, на пример, пројекат БеоГрид 2025 директно повезује област јужног Баната са конзумом Београда и Срема, док ће пројекат изградње новог двосистемског далековода 400 кВ од ТС Јагодина 4 до региона Костолца установити још један коридор за пренос електричне енергије ка потрошњи лоцираној у централној Србији", навела је она.