Брнабић: Нема назад, прво Бриселски споразум и ЗСО

Она је у интервјуу за приштинско "Јединство" нагласила да међународна заједница, посебно они међународни фактори који су признали једнострано проглашену независност Косова, морају да утичу на ефикаснији начин на Приштину, да се врати за преговарачки сто.

"Уколико желимо да преговарамо о неком другом споразуму о нормализацији, морамо прво да имплементирамо први. Не видим уопште опцију да сада идемо назад, на период пре 2013. године, да поништавамо све договоре и све оно што смо ми испунили, јер Приштина није испунила ништа и, да преговарамо неки нови споразум. Не постоји та могућност", истакла је Брнабић.

Одговарајући на питање може ли доћи до реализације договореног у Бриселу док власти у Приштини третирају нашу јужну покрајину као "независну државу" Брнабић је нагласила и да Приштина мора да имплементира све споразуме уључујући и да формира ЗСО, јер како је додала, то је и међународни споразум чији је гарант ЕУ.

Председница Владе је нагасила да ако је Аљбину Крутију заиста стало до радних места, квалитета живота и перспективе за младе, онда на првом месту мора да му буде дијалог са Београдом.

"Пошто Курти у својој глави мисли да је то завршена ствар, да је тзв. Република Косово „независна држава" и пошто је то његова идеологија, он је идеолошки фанатик. Ја сматрам да он ништа друго осим тога и не види", оценила је Брнабић.

Она је рекла и да не мисли да Курти игра неку игру у којој прави политицки конфликт да би заборавио економске проблеме.

"То је његова идеологија и он је у том смислу потпуно посвећен њој. На крају, то ме и највише плаши, зато што то не доноси ништа добро ни за Албанце ни за Србе на КиМ, ни за читав овај регион", рекла је Брнабић.

Брнабић је додала и да би за једног озбиљног политичара превасходно било потребно да се на прагматичан начин бави овом темом, како би људи желели да остану да живе на тој територији.

"Оно што Курти не види као политичар је, да послова, радних места и инвеститора неће бити, радних места неце бити, док се не постигне договор са Београдом. Нико неће инвестирати у територију којој се не зна статус. Можда се тај статус зна из угла Куртија, као што ја знам статус те територије, али, та два статуса су потпуно супротстављена", указала премијерка.

Она је поновила да док год се не направи дугорочно одржив договор између Београда и Приштине, економске прилике на КиМ не могу да се побољшају и унапреде.

Брнабић је подсетила да је и анкета Медународног републиканског института с краја новембра показала да 78 посто испитаника, углавном Албанаца до 35 година жели да оде са КиМ, као и на чињенице да је та територија међу најсиромашнијим подручјима у читавој Европи, да постоји висок степен сиве економије ...

На питање шта инцијатива Отворени Балкан и изградња Аутопута мира знач за српску економију и Србе на КиМ, Брнабић каже да она представља заштиту наших заједницких интереса и другачију будућност, пре свега, за младе до уласка у ЕУ.

"Ово је иницијатива која је у потпуности комплементарна са европским путем читавог региона и са европским интеграцијама. Она ће и погурати тај пут европских интеграција", рекла је Брнабић и указала да то практично значи боље повезан регион, где скоро нема граница, слободу кретања и људи и роба и услуга и капитала и да се створи веће тржиште.

Рекла је и да се нада да ће се ускоро сви остали у региону придружити овој иницијативи и да ће она за економију значити пуно.

Брнабић је рекла и да Србија у овом тренутку највише улаже у КиМ, ако се гледа последњих 30 година и да је само у ребалансом буџета ове године за КиМ додато још четири милијарде.

На констатацију да се поред свих улагања у српске средине, могу чути изјаве да Србија не помаже довољно Србе на КиМ, и питање о подацима шта је све учињено, подсећа да је само у овој години, на личну иницијативу и предлог председника Вуцица, Влада издвојила средства за једнократну финансијску подршку Србима на КиМ од 100 евра , а незапосленима по 200 евра.

Напомиње и да је почела изградња КБЦ у Косовској Митровици, а да је после 22 године од измештања Приштинског универзитета у Косовску Митровицу почела његова реконструкција, да се ради на изградњи бројних стамбених јединица, обнављању уништених кућа, нових газдинстава, улаже се у пољопривреду, у механизацију, у подршку младим пољопривредницима, у дигитализацију…

Најавила је да ће ускоро у Грачаници бити отворен први дигитални центар, а захваљујући том центру, размишља се и о томе да се врате матичне књиге у српске општине на територији КиМ.

Додала је да је отворена и најновија ПЦР лабораторија у Косовској Митровици.

Нагласила је да Срби на КиМ виде колико Србија улаже у српске средине као што виде и колико је Србији стало и важно да остану на својим огњиштима.