Brnabić: Nema nazad, prvo Briselski sporazum i ZSO

Ona je u intervjuu za prištinsko "Jedinstvo" naglasila da međunarodna zajednica, posebno oni međunarodni faktori koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, moraju da utiču na efikasniji način na Prištinu, da se vrati za pregovarački sto.

"Ukoliko želimo da pregovaramo o nekom drugom sporazumu o normalizaciji, moramo prvo da implementiramo prvi. Ne vidim uopšte opciju da sada idemo nazad, na period pre 2013. godine, da poništavamo sve dogovore i sve ono što smo mi ispunili, jer Priština nije ispunila ništa i, da pregovaramo neki novi sporazum. Ne postoji ta mogućnost", istakla je Brnabić.

Odgovarajući na pitanje može li doći do realizacije dogovorenog u Briselu dok vlasti u Prištini tretiraju našu južnu pokrajinu kao "nezavisnu državu" Brnabić je naglasila i da Priština mora da implementira sve sporazume uljučujući i da formira ZSO, jer kako je dodala, to je i međunarodni sporazum čiji je garant EU.

Predsednica Vlade je nagasila da ako je Aljbinu Krutiju zaista stalo do radnih mesta, kvaliteta života i perspektive za mlade, onda na prvom mestu mora da mu bude dijalog sa Beogradom.

"Pošto Kurti u svojoj glavi misli da je to završena stvar, da je tzv. Republika Kosovo „nezavisna država" i pošto je to njegova ideologija, on je ideološki fanatik. Ja smatram da on ništa drugo osim toga i ne vidi", ocenila je Brnabić.

Ona je rekla i da ne misli da Kurti igra neku igru u kojoj pravi politicki konflikt da bi zaboravio ekonomske probleme.

"To je njegova ideologija i on je u tom smislu potpuno posvećen njoj. Na kraju, to me i najviše plaši, zato što to ne donosi ništa dobro ni za Albance ni za Srbe na KiM, ni za čitav ovaj region", rekla je Brnabić.

Brnabić je dodala i da bi za jednog ozbiljnog političara prevashodno bilo potrebno da se na pragmatičan način bavi ovom temom, kako bi ljudi želeli da ostanu da žive na toj teritoriji.

"Ono što Kurti ne vidi kao političar je, da poslova, radnih mesta i investitora neće biti, radnih mesta nece biti, dok se ne postigne dogovor sa Beogradom. Niko neće investirati u teritoriju kojoj se ne zna status. Možda se taj status zna iz ugla Kurtija, kao što ja znam status te teritorije, ali, ta dva statusa su potpuno suprotstavljena", ukazala premijerka.

Ona je ponovila da dok god se ne napravi dugoročno održiv dogovor između Beograda i Prištine, ekonomske prilike na KiM ne mogu da se poboljšaju i unaprede.

Brnabić je podsetila da je i anketa Medunarodnog republikanskog instituta s kraja novembra pokazala da 78 posto ispitanika, uglavnom Albanaca do 35 godina želi da ode sa KiM, kao i na činjenice da je ta teritorija među najsiromašnijim područjima u čitavoj Evropi, da postoji visok stepen sive ekonomije ...

Na pitanje šta incijativa Otvoreni Balkan i izgradnja Autoputa mira znač za srpsku ekonomiju i Srbe na KiM, Brnabić kaže da ona predstavlja zaštitu naših zajednickih interesa i drugačiju budućnost, pre svega, za mlade do ulaska u EU.

"Ovo je inicijativa koja je u potpunosti komplementarna sa evropskim putem čitavog regiona i sa evropskim integracijama. Ona će i pogurati taj put evropskih integracija", rekla je Brnabić i ukazala da to praktično znači bolje povezan region, gde skoro nema granica, slobodu kretanja i ljudi i roba i usluga i kapitala i da se stvori veće tržište.

Rekla je i da se nada da će se uskoro svi ostali u regionu pridružiti ovoj inicijativi i da će ona za ekonomiju značiti puno.

Brnabić je rekla i da Srbija u ovom trenutku najviše ulaže u KiM, ako se gleda poslednjih 30 godina i da je samo u rebalansom budžeta ove godine za KiM dodato još četiri milijarde.

Na konstataciju da se pored svih ulaganja u srpske sredine, mogu čuti izjave da Srbija ne pomaže dovoljno Srbe na KiM, i pitanje o podacima šta je sve učinjeno, podseća da je samo u ovoj godini, na ličnu inicijativu i predlog predsednika Vucica, Vlada izdvojila sredstva za jednokratnu finansijsku podršku Srbima na KiM od 100 evra , a nezaposlenima po 200 evra.

Napominje i da je počela izgradnja KBC u Kosovskoj Mitrovici, a da je posle 22 godine od izmeštanja Prištinskog univerziteta u Kosovsku Mitrovicu počela njegova rekonstrukcija, da se radi na izgradnji brojnih stambenih jedinica, obnavljanju uništenih kuća, novih gazdinstava, ulaže se u poljoprivredu, u mehanizaciju, u podršku mladim poljoprivrednicima, u digitalizaciju…

Najavila je da će uskoro u Gračanici biti otvoren prvi digitalni centar, a zahvaljujući tom centru, razmišlja se i o tome da se vrate matične knjige u srpske opštine na teritoriji KiM.

Dodala je da je otvorena i najnovija PCR laboratorija u Kosovskoj Mitrovici.

Naglasila je da Srbi na KiM vide koliko Srbija ulaže u srpske sredine kao što vide i koliko je Srbiji stalo i važno da ostanu na svojim ognjištima.