Катетерска замена аортног залиска, нова метода у Институту у Сремској Каменици
У области интервентне кардиологије у Клиници за кардиологију увели смо у рутинску праксу разбијање калцијума, односно каменца у коронарним артеријама. То је метода интраваскуларна литотрипсија. Током ове процедуре надува се балон и вибрацијом се разбија каменац у аретријама и омогућава да се лакше имплантира стент. Интраваскуларна литотрипсија је новија метода и има индикације где може да се примени, зависи од тога како је калцијум позициониран у крвном суду, да би могао стент што боље да се постави – каже за „Дневник“ управник Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Војводине проф. др Милован Петровић.
Интервенције су све комплексније и све већа је потреба за интервенцијама, где су опсежне калцификације крвног суда, које су изузетно тврде и оне морају да се уклоне, како би могао да се постави стент.
- Друга новина коју смо увели је, пошто смо захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство добили још једну нову ангио-салу, која у себи има интегрисане технике интраваскуларног imiyinga, где истовремено можемо да гледамо класичан налаз коронарографије крвног суда, заједно са сликом унутар крвног суда и да се види процена функције коронарне артерије. То значи да добијамо више података, тако да знамо да ли је потребан стент. То је опрема која је сви више потребна, да би се такође што боље имплантирао стент – каже др Петровић.
Увели су и цитратну хемодијализу, што се ради код пацијената код којих не може да се даје хепарин, због проблема са коагулацијом. Сад већ рутински раде и механичку циркулаторну потпору (ЕКМО) и то у тренутку инфаркта, који се компликује развојем шокног стања. ЕКМО је пумпа која потпомаже рад срца и плућа и може и да замени рад ових органа.
- Радује нас што ћемо у 2022. години почети да радимо перкутану катетерску замену аортног залиска и то на терет обавезног здравственог осигурања. То се ради код пацијената код којих је немогућа операција или код оних код којих се очекује компликација. Интервенција је резервисана за старије људе и оне са коморбидитетима. Планирамо да годишње урадимо око 40 ових интервенција. То сада у Србији ради само Институт „Дедиње“, али у комерцијалном програму, не на терет РФЗО, а сада ће је радити је и Дедиње и КЦС. Из препоне иде катетер у аорту и тако се убацује залистак, те више неће морати да се ради као класична операција – истиче др Петровић и додаје како је аортна стеноза друга најчешћа кардиоваскуларна болест и сви старији од 75 година требало би да на овај начин да добију аортни залистак.
На Клиници су увели и такозвани „брзу траку“ (фаст трацк) где се уради брза припрема пацијента за катетеризацију срца, краће је лежање на Клиници. Пацијенти долазе ујутро на пријем, на Клиници се уради сва дијагностика, исти дан се ради интервенција и уколико стање пацијента то дозвољава, наредног дана већ иду кући.
- Новина је и то што смо увели интервентну радиологију, стентирање аорте као највећег крвног суда. То смо почели да радимо у новембру, а у четвртак смо први пут урадили стент аорте. Доста имамо таквих пацијената, којима је ово потребно, али и комбинованих, који имају и каротидну и коронарну болест, те је некада потребно и да се ради операција, односно да се ради бај-пас, у комбинацији са стентом – објашњава др Петровић.
Клиника за кардиологију је добила и нови ултразвучни апарат, који је намењен за ехокардиографске технике и могуће је најсофистицираније извођење ултразвука. У питању је специфична ЕХО дијагностика, што раде једини у земљи, где се види срце апликацијом контраста.
Развија се и електрофизологија на Институту и идуће године ће стићи нова опрема за електрофизиологију, те се тако наставља овладавање нових технологијама.
Љубица Петровић