Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kateterska zamena aortnog zaliska, nova metoda u Institutu u Sremskoj Kamenici

19.12.2021. 10:04 12:31
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

U oblasti interventne kardiologije u Klinici za kardiologiju uveli smo u rutinsku praksu razbijanje kalcijuma, odnosno kamenca u koronarnim arterijama. To je metoda intravaskularna litotripsija. Tokom ove procedure naduva se balon i vibracijom se razbija kamenac u aretrijama i omogućava da se lakše implantira stent. Intravaskularna litotripsija je novija metoda i ima indikacije gde može da se primeni, zavisi od toga kako je kalcijum pozicioniran u krvnom sudu, da bi mogao stent što bolje da se postavi – kaže za „Dnevnik“ upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Milovan Petrović.

Intervencije su sve kompleksnije i sve veća je potreba za intervencijama, gde su opsežne kalcifikacije krvnog suda, koje su izuzetno tvrde i one moraju da se uklone, kako bi mogao da se postavi stent.

- Druga novina koju smo uveli je, pošto smo zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo dobili još jednu novu angio-salu, koja u sebi ima integrisane tehnike intravaskularnog imiyinga, gde istovremeno možemo da gledamo klasičan nalaz koronarografije krvnog suda, zajedno sa slikom unutar krvnog suda i da se vidi procena funkcije koronarne arterije. To znači da dobijamo više podataka, tako da znamo da li je potreban stent. To je oprema koja je svi više potrebna, da bi se takođe što bolje implantirao stent – kaže dr Petrović.

Uveli su i citratnu hemodijalizu, što se radi kod pacijenata kod kojih ne može da se daje heparin, zbog problema sa koagulacijom. Sad već rutinski rade i mehaničku cirkulatornu potporu (EKMO) i to u trenutku infarkta, koji se komplikuje razvojem šoknog stanja. EKMO je pumpa koja potpomaže rad srca i pluća i može i da zameni rad ovih organa.

- Raduje nas što ćemo u 2022. godini početi da radimo perkutanu katetersku zamenu aortnog zaliska i to na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. To se radi kod pacijenata kod kojih je nemoguća operacija ili kod onih kod kojih se očekuje komplikacija. Intervencija je rezervisana za starije ljude i one sa komorbiditetima. Planiramo da godišnje uradimo oko 40 ovih intervencija. To sada u Srbiji radi samo Institut „Dedinje“, ali u komercijalnom programu, ne na teret RFZO, a sada će je raditi je i Dedinje i KCS. Iz prepone ide kateter u aortu i tako se ubacuje zalistak, te više neće morati da se radi kao klasična operacija – ističe dr Petrović i dodaje kako je aortna stenoza druga najčešća kardiovaskularna bolest i svi stariji od 75 godina trebalo bi da na ovaj način da dobiju aortni zalistak.

Na Klinici su uveli i takozvani „brzu traku“ (fast track) gde se uradi brza priprema pacijenta za kateterizaciju srca, kraće je ležanje na Klinici. Pacijenti dolaze ujutro na prijem, na Klinici se uradi sva dijagnostika, isti dan se radi intervencija i ukoliko stanje pacijenta to dozvoljava, narednog dana već idu kući.

- Novina je i to što smo uveli interventnu radiologiju, stentiranje aorte kao najvećeg krvnog suda. To smo počeli da radimo u novembru, a u četvrtak smo prvi put uradili stent aorte. Dosta imamo takvih pacijenata, kojima je ovo potrebno, ali i kombinovanih, koji imaju i karotidnu i koronarnu bolest, te je nekada potrebno i da se radi operacija, odnosno da se radi baj-pas, u kombinaciji sa stentom – objašnjava dr Petrović.

Klinika za kardiologiju je dobila i novi ultrazvučni aparat, koji je namenjen za ehokardiografske tehnike i moguće je najsofisticiranije izvođenje ultrazvuka. U pitanju je specifična EHO dijagnostika, što rade jedini u zemlji, gde se vidi srce aplikacijom kontrasta.

Razvija se i elektrofizologija na Institutu i iduće godine će stići nova oprema za elektrofiziologiju, te se tako nastavlja ovladavanje novih tehnologijama.

Ljubica Petrović

Piše:
Pošaljite komentar