Скупштина Града у среду гласа о буџету, у каси 10,6 одсто више новца него 2021.

Нешто мање од 253 милиона динара пројекција је добити градских предузећа и установа, тако да ће градска каса располагати са „чистих“ 35.613.118.922,05 динара од којих ће нешто више од две милијарде бити пренето из ранијих година, а приходи и примања пројектовани су на високе 33,5 милијарде. Опет, приходе чине предвиђени текући приходи и примања од скоро 29,8 милијарди, око две и по милијарде би требало да се слије од продаје градског земљишта и имовине, а 1,25 милијарди обезбедиће се преко домаћих (300 милиона) и страних кредита. Buyеtski дефицит од 2,9 милијарде, према предлогу, биће покривен неутрошеним новцем из prеthodnih година и делом новца из задуживања.

У образложењу предлога истиче се да су приходи планирани реално, те да је предвиђен њихов раст од 10,4 одсто у односу на 2021. годину. Додатни приходи увећани су за 38,5 одсто на основу очекивања од титуларне године Европске престонице културе и прихода градских установа културе и износе поменутих 252,8 милиона динара.

Укратко, градску касу највише ће пунити порези (63,4 одсто), таксе (20,13 одсто), продаја градске имовине (7,45 одсто), донације и трансфери (5,25 одсто), те кредити са уделом од 3,73 процента. Од пореза, највећи приход стиже од пореза за доходак, добит и капиталне добитке, који чини 48,6 одсто текућих прихода и 43,1 одсто укупног buyеta. Порез на имовину, пак, чини 19,5 одсто текућих прихода buyеta са пројектованих 5,8 милијарди динара. Такође, градска власт планира да се на основу уређења грађевинског земљишта у буџет наредне године слије 4,6 милијарди динара.

Капитална потрошња је за 22,9 одсто већа него ове године и износи 10,2 милијарде динара. Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције располагаће са 6,2 милијарде динара, при чему је за саобраћајне површине и партерно уређење намењено 4,6 милијарди. Овим новцем биће финансирано, између осталог, пројектовање пешачко-бициклистичког моста преко Канала ДТД и изградња сличног на стубовима бившег Моста Франца Јозефа.

За изградњу и опремање Атлетске дворане намењено је 395 милиона динара, за Спортски комплекс у Футогу 405,8 милиона. За изградњу дома здравља на Видовданском насељу обезбеђено је 230 милиона динара, а 133 милиона биће утрошено на изградњу и адаптацију јавног осветљења.

Као и приходи, и „чисти“ расходи су увећани за 10,6 одсто у односу на одлазећу годину, док би  укупан рачун у 2022. години требало да буде већи за око 4 одсто. Укупни текући расходи требало би да буду мањи за 2,6 одсто, док капитални расходи бележе раст од 22,9 одсто и са распоређеним суфицитом требало би да износе 10,2 милијарде динара. У образложењу се напомиње да је укупна капитална потрошња пројектована на 13,716 милијарди динара што је 38,51 одсто укупних расхода градске касе. Текућа потрошња од око 21,5 милијарде динара чиниће 60,3 одсто трошкова, а преосталих 1,18 одсто одлази на отплату главнице.

Што се тиче детаљније структуре расхода, скоро четвртину buyеta, односно нешто мање од девет милијарди, Нови Сад ће потрошити на робу и услуге, нешто више од тога у основна средства, док ће на плате запослених, 1.440 у градској управи и 2.574 у индиректним buyеtskim корисницима, издвојити око пет милијарди, што је за 4,9 одсто више него године на измаку и чини 14,1 одсто трошкова Града.

На сталне трошкове Нови Сад ће наредне године потрошити нешто мање од две милијарде динара или 5,5 одсто buyеta.  За путовања је предвиђено 46,4 милиона динара, док ће услуге по уговору Град коштати скоро 1,65 милијарду динара, највише из обасти комуналних послова и надлежне градске управе. Специјализоване услуге биће мање за 2,1 одсто него ове године и коштаће 2,4 милијарде динара. За одржавање градске саобраћајне инфраструктуре опредељена је 1,2 милијарда.

За субвенције наредне године, барем до очекиваног ребаланса, биће издвојено скоро 3,4 милијарде динара или 9,5 одсто buyеta. Од тог новца, 700 милиона иде на текуће субвенције, највише за ЈГСП – 500 милиона, а за капиталне је намењен остатак од 2,7 милијарде динара. И овде предњачи ЈГСП, којем је намењено 975 милиона за капиталне набавке.

Градска управа за имовину и имовинско-правне послове у капитално одржавање зграда уложиће 1,1 милијарду, док ће за изградњу зграда издвојити 580 милиона динара. Град намерава да у откуп земљишта наредне године уложи око 700 милиона динара, између осталог за потребе археолошког парка, проширења Сентандрејског пута и централног пречистача отпадних вода на Роковом потоку.

Од скоро две милијарде за категорију основних расхода, 1,1 милијарда намењена је невладиним организацијама, а остатак за казне, пенале и надокандау штете. Од новца за НВО, 440 милиона отићи ће оним спортским.

С. Крстић