Русија упозорава НАТО: Уследиће војни одговор

Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков рекао је у интервјуу за руску новинску агенцију РИА да ће Москва морати да предузме кораке уколико НАТО одбије да се ангажује с њом на спречавању такве ескалације, преноси Ројтерс.



Нуклеарни пројектили средњег домета (ИНФ) у Европи били су забрањени према споразуму из 1987. године који су договорили совјетски лидер Михаил Горбачов и амерички председник Роналд Реган, што је у то време поздрављено као велико ублажавање хладноратовских тензија, наводи британска агенција.



Вашингтон је напустио споразум 2019. године након што се годинама жалио да руска страна крши тај пакт.



Рјабков је рекао да постоје индиректне индиције да се НАТО приближава поновном размештању ИНФ-а, укључујући њихову обнову прошлог месеца.



Недостатак напретка ка политичком и дипломатском решењу овог проблема довешће до тога да наш одговор буде војно-техничке природе, поручио је заменик министра.



НАТО са друге стране тврди да неће бити нових америчких пројектила у Европи и да је спреман да одврати нове руске ракете "одмереним" одговором који би укључивао само конвенционално оружје.



То ће бити конфронтација, следећи талас, такви системи појавиће се код нас. Тренутно их нема, имамо једнострани мораторијум, а позивамо НАТО и Сједињене Државе да се придруже овом мораторијуму, апеловао је Рјабков.

Такође, у интервјуу за РИА агенцију, он је рекао да Русија има "потпуни недостатак поверења" у НАТО.



Они себи не дозвољавају да ураде било шта што би на неки начин могло да повећа нашу безбедност, верују да могу да делују у своју корист, а ми једноставно морамо све ово да прогутамо и да се носимо са тим. Ово се неће наставити, истакао је Рјабков.



Руски председник Владимир Путин и амерички председник Џо Бајден одржали су прошле недеље двочасовне разговоре о украјинској кризи и захтеву Москве за, како то Русија назива, правно обавезујућим безбедносним гаранцијама Запада.



Рјабков је рекао да ће Русија у наредним недељама представити своје накнадне предлоге Сједињеним Државама, а можда и другим земљама НАТО.

Вето на УН резолуцију о климатским променама

Русија је ставила вето на резолуцију Уједињених нација, прву овог типа, која је климатске промене представлила као претњу за међународни мир и стабилност.



Нацрт резолуције су направили Ирска и Нигер, и у њој се тражи "укључивање информација о безбедносним импликацијама климатских промена“ како би Савет безбедности УН могао "да посвети дужну пажњу свим основним узроцима сукоба или увећању ризика", пренео је АП.



Од генералног секретара УН Антонија Гутереша се тражило такође да безбедносне ризике везане за климу учини "централном компонентом" стратегије за превенцију сукоба и да извештава о томе како да се реше ризици на конкретним жариштима.



Од 193 чланице УН, 113 је подржало предлог, међу којима и 12 од 15 чланица СБ.



Међутим, Индија је била против, Москва је ставила вето, а Кина је била уздржана.