Rusija upozorava NATO: Uslediće vojni odgovor
MOSKVA: Rusija je saopštila da će možda biti primorana da rasporedi nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi kao odgovor na ono što vidi kao planove NATO.
Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u intervjuu za rusku novinsku agenciju RIA da će Moskva morati da preduzme korake ukoliko NATO odbije da se angažuje s njom na sprečavanju takve eskalacije, prenosi Rojters.
Nuklearni projektili srednjeg dometa (INF) u Evropi bili su zabranjeni prema sporazumu iz 1987. godine koji su dogovorili sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan, što je u to vreme pozdravljeno kao veliko ublažavanje hladnoratovskih tenzija, navodi britanska agencija.
Vašington je napustio sporazum 2019. godine nakon što se godinama žalio da ruska strana krši taj pakt.
Rjabkov je rekao da postoje indirektne indicije da se NATO približava ponovnom razmeštanju INF-a, uključujući njihovu obnovu prošlog meseca.
Nedostatak napretka ka političkom i diplomatskom rešenju ovog problema dovešće do toga da naš odgovor bude vojno-tehničke prirode, poručio je zamenik ministra.
NATO sa druge strane tvrdi da neće biti novih američkih projektila u Evropi i da je spreman da odvrati nove ruske rakete "odmerenim" odgovorom koji bi uključivao samo konvencionalno oružje.
To će biti konfrontacija, sledeći talas, takvi sistemi pojaviće se kod nas. Trenutno ih nema, imamo jednostrani moratorijum, a pozivamo NATO i Sjedinjene Države da se pridruže ovom moratorijumu, apelovao je Rjabkov.
Takođe, u intervjuu za RIA agenciju, on je rekao da Rusija ima "potpuni nedostatak poverenja" u NATO.
Oni sebi ne dozvoljavaju da urade bilo šta što bi na neki način moglo da poveća našu bezbednost, veruju da mogu da deluju u svoju korist, a mi jednostavno moramo sve ovo da progutamo i da se nosimo sa tim. Ovo se neće nastaviti, istakao je Rjabkov.
Ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Džo Bajden održali su prošle nedelje dvočasovne razgovore o ukrajinskoj krizi i zahtevu Moskve za, kako to Rusija naziva, pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama Zapada.
Rjabkov je rekao da će Rusija u narednim nedeljama predstaviti svoje naknadne predloge Sjedinjenim Državama, a možda i drugim zemljama NATO.
Veto na UN rezoluciju o klimatskim promenama
Rusija je stavila veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija, prvu ovog tipa, koja je klimatske promene predstavlila kao pretnju za međunarodni mir i stabilnost.
Nacrt rezolucije su napravili Irska i Niger, i u njoj se traži "uključivanje informacija o bezbednosnim implikacijama klimatskih promena“ kako bi Savet bezbednosti UN mogao "da posveti dužnu pažnju svim osnovnim uzrocima sukoba ili uvećanju rizika", preneo je AP.
Od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša se tražilo takođe da bezbednosne rizike vezane za klimu učini "centralnom komponentom" strategije za prevenciju sukoba i da izveštava o tome kako da se reše rizici na konkretnim žarištima.
Od 193 članice UN, 113 je podržalo predlog, među kojima i 12 od 15 članica SB.
Međutim, Indija je bila protiv, Moskva je stavila veto, a Kina je bila uzdržana.
