Предложен буџет АП Војводине за 2022. годину у износу од 88,4 милијарде динара

Предложени буџет за 2022. годину већи је за 13,2 милијарде динара, односно за 17,6 одсто, у односу на прошлогодишњи.

Фискални дефицит пројектован је у износу од 7,3 милијарде  динара, или 9,1 одсто укупних прихода.

Капитални део буџета износи 23,6 милијарди динара, односно  26,7 одсто укупног обима буџета.

У буџетској 2022. години планирана су нова улагања за унапређење енергетске ефикасности објеката јавне намене, реконструкцију и промену намене објеката за потребе Музеја 20 21, те за уређење Алмашког краја у Новом Саду. Биће улагано у реконструкцију постројења за производњу пијаће воде у Беочину и Оџацима, те за изградњу постројења у општини Темерин. Планирана је изградња фискултурне сале за потребе Гимназије „Лаза Костић“ у Новом Саду, као и изградња спортске хале у Новом Кнежевцу.

Предвиђена су издвајања за важне започете пројекте као што су изградња Каменице 3 са ПЕТ центром, даље јачање здравствене инфраструктуре, аутоматизација система одбране од града за радарске центре „Самош“ и „Бајша“.

У новој буџетској години планирана су и средства за  инфраструктурно опремање седам индустријских зона у АП Војводини, као и за интегрисано управљање отпадом, отпадним водама, хемикалијама и биоцидним производима.  

Средства су обезбеђена и за наставак мера пронаталитетне популационе политике, за учешће у финансирању изградње зграде за социјално становање у општини Бач, те за регресирање превоза ученика и студената.

У новом буџету обезбеђена су средства за новоосновани Креативни центар „Хертеленди–Бајић” у Бочару, као и за отварање Центра за породични смештај и усвојење у Белој Цркви.

Наставиће се и суфинансирање пројеката подржаних од стране Европске уније и то у двоструко већем обиму него 2021. године.

Сервисирање дуга  износи 1,2  милијарде динара, што је око 650 милиона динара мање захваљујући превременој отплати дуга која је реализована ове године.

Ако се анализира кретање пореских прихода буџета АП Војводине у prеthodnih пет година, уочљиво је њихово двоструко повећање са 11,13 одсто на 22,22 одсто. То је свакако последица повећања запослености, раста зарада и профитабилности привреде.