Сточари из средњег Баната не налазе више рачуницу у производњи млека
ЧЕНТА, МЕЛЕНЦИ: Радица Вученић из Ченте скоро је распродао своје стадо музних крава.
За продају су остале још три краве. Вученић каже да је био принуђен да распрода своје благо због болести, али и зато што одавно нема математике у млечном говедарству.
- Млеко је јефтино, а храна скупа, и то је најкраћи одговор - каже нам Радица Вученић и додаје да цена од 27 - 28 динара за литар млека одавно не покрива трошкове.
Готово све краве из овог домаћинства су прешле Дунав и отишле у централну Србију. Купци су му рекли да тамошње млекаре откупљују млеко за 40 динара по литру. По тој цени се можда и исплати бавити производњом млека, додаје Вученић.
И сточни фонд у Меленцима се више него преполовио. Један од наших саговорника, који није желео да му објавимо име, истиче да се свиња за клање не може наћи ни за лек. И сточара који се баве млечним говедарством све је мање, а и наш саговорник је одлучио да прода краве.
- Субвенције и премије касне, радне снаге нема, храна је скупа и питам се за кога и због чега да радим. Купио сам балу сена у Торди за 450 динара, а литар млека кошта 27,80 динара. А краве су обавеза од 24 сата. Често кажем, то је гора робија од Сремске Митровице. Тамо одслужиш своје, а овде краја нема - прича нам Меленчанин чију би причу вероватно потписали и многи други мањи и средњи сточари.
За бикове из јануара и фебруара прошле године још нису исплаћене субвенције. Све касни, а крава мора да једе сваког дана, наглашава наш саговорник.
- Кад зовем Управу за аграрна плаћања, или је стално заузето или ми, кад их добијем, кажу да је предмет у обради. Сад смо чули да субвенције неће бити исплаћене ни ове године. Више нема смисла радити са губитком. Нисам усамљен случај, има их још у Меленцима, а и у Куману, селу где је некад било више крава него становника - каже наш саговорник, који напомиње да су се и краве из његове штале запутиле на пут јужно од Дунава.
Ситуација је слична и у осталим селима у средњем Банату. Проблеми су велики, а мали и средњи произвођачи нестају, иако многи не желе да говоре јавно о томе, да се не замере откупљивачима.
-Готово нико не распрода све и остаје му млеко за предају. Не можемо много да бирамо, а наши откупљивачи се љуте кад споменемо колико плаћају млеко. Као да лажемо. То стоји у папирима. Али овдашњи људи не воле непријатности, па их избегавају - објашњавају нам наши саговорници.
Ж. Балабан