Сточари из средњег Баната не налазе више рачуницу у производњи млека

За продају су остале још три краве. Вученић каже да је био принуђен да распрода своје благо због болести, али и зато што одавно нема математике у млечном говедарству.

- Млеко је јефтино, а храна скупа, и то је најкраћи одговор - каже нам Радица Вученић и додаје да цена од 27 - 28 динара за литар млека одавно не покрива трошкове.

Готово све краве из овог домаћинства су прешле Дунав и отишле у централну Србију. Купци су му рекли да тамошње млекаре откупљују млеко за 40 динара по литру. По тој цени се можда и исплати бавити производњом млека, додаје Вученић.

И сточни фонд у Меленцима се више него преполовио. Један од наших саговорника, који није желео да му објавимо име, истиче да се свиња за клање не може наћи ни за лек. И сточара који се баве млечним говедарством све је мање, а и наш саговорник је одлучио да прода краве.

- Субвенције и премије касне, радне снаге нема, храна је скупа и питам се за кога и због чега да радим. Купио сам балу сена у Торди за 450 динара, а литар млека кошта 27,80 динара. А краве су обавеза од 24 сата. Често кажем, то је гора робија од Сремске Митровице. Тамо одслужиш своје, а овде краја нема - прича нам Меленчанин чију би причу вероватно потписали и многи други мањи и средњи сточари.

За бикове из јануара и фебруара прошле године још нису исплаћене субвенције. Све касни, а крава мора да једе сваког дана, наглашава наш саговорник.

- Кад зовем Управу за аграрна плаћања, или је стално заузето или ми, кад их добијем, кажу да је предмет у обради. Сад смо чули да субвенције неће бити исплаћене ни ове године. Више нема смисла радити са губитком. Нисам усамљен случај, има их још у Меленцима, а и у Куману, селу где је некад било више крава него становника - каже наш саговорник, који напомиње да су се и краве из његове штале запутиле на пут јужно од Дунава.

Ситуација је слична и у осталим селима у средњем Банату. Проблеми су велики, а мали и средњи произвођачи нестају, иако многи не желе да говоре јавно о томе, да се не замере откупљивачима.

-Готово нико не распрода све и остаје му млеко за предају. Не можемо много да бирамо, а наши откупљивачи се љуте кад споменемо колико плаћају млеко. Као да лажемо. То стоји у папирима. Али овдашњи људи не воле непријатности, па их избегавају - објашњавају нам наши саговорници.

 Ж. Балабан