Посета Тари и Заовинском језеру: Прелепи видиковци и нетакнута природа      

 И заиста, у односу на Копаоник и Златибор, где је све виднија високоградња и урбанистички раст, Тара је остала природна лепотица са планинским кућицама, брвнарама, богатим шумама, где људи долазе да уживају у природним лепотама, којих је на Тари заиста пуно. На првом месту дах одузима лепота Заовинског језера које, иако творевина човека, изгледа дивље и неукроћено. Плаво попут мора, са зеленилом около које се огледа у њему, као да је свесно свих својих дражи и лепоте које очи не могу да упију довољно.

Језеро је настало у периоду између 1975. и 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кук. При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 метара, док је његова највећа дубина око 110 метара. Језеро допуњују Коњска река и Бели Рзав. Језеро је акумулација хидроелектране “Бајина Башта“ у Перућцу, са којом је повезано цевоводом. Перућац је такође једна од атрактивних локација за одмор, поготово током топлијих месеци, када су сви смештаји букирани.

Министарство заштите животне средине и Град Ужице улажу ове године више од десет милиона динара у заштиту и очување земљишта, као природног ресурса и за изградњу еколошког парка на Тари. Предвиђено је да пројекат буде готов до краја овог месеца. Новац је намењен за санацију локација на којима су некада биле депоније, ерозивно земљиште, одрони и клизишта.

Када се деси да је водостај реке Дрине нижи, језеро се празни и покреће турбине хидроелектране. У случају да је ниво Дрине виши, вишак воде се пумпа у Заовинско језеро, због чега сам водостај језера много осцилира. Управо због овога последњих пар година, током летњег периода, језеро је скоро потпуно исушено, те је у овом периоду савет пре пута да се провери водостај, јер посетиоци неретко остану разочарани. Вода у језеру је веома чиста и кажу да се може пити након мањих прерада. Језеро се такође користи и за узгој пастрмки, те се на једном делу могу видети базени са рибом, али и купити свежа пастрмка.

На другој страни бране налази се језеро Спајић које је једно од пет језера из којих се водним системима вода пребацује у Заовинско језеро.

Не постоји уређена плажа на језеру, али то не спречава купаче да уживају поред воде на неколико дивљих плажа лети. На плажама се могу видети и пецароши, јер је језеро пуно рибе.

У близини бране код језера налази се место Ђурићи, познато по проналаску оморике, коју је у блиској околини пронашао Јосиф Панчић, по ком и носи име панчићева оморика. Овде се могу видети и многе заштићене врсте од којих је 55 биљних врста са црвене листе флоре Србије, 25 међународно значајних биљака и 15 биљака које су природне реткости.

Због богате природе и планинске климе, туристички потенцијал је искоришћен изградњом великог броја конака и апартмана који су доступни током целе године. Ништа не ружи планински амбијент и све се стапа са природом.

Тара је таква планина да јој се многи враћају. Ретко ко овде дође само једном, а због близине Мокре Горе, те Бајине Баште и Дрине, проток туриста је велик током целе године. Посетиоци ове лепотице најчешће желе да виде, осим језера, и остатке средњовековног утврђења на Равној Стени и базилике у њеном подножју, место Црквине, те излетичке видиковце: Бела Вода, Змајевац, Гавран.

Текст и фото: Маша Стакић