Poseta Tari i Zaovinskom jezeru: Prelepi vidikovci i netaknuta priroda
Na planini Tari se nalazi jedna trećina ukupne flore Srbije, a od toga, jedna polovina se nalazi u Zaovinama. Na ovom području oko jezera, do sada je pronađeno više od 600 biljnih vrsta.
I zaista, u odnosu na Kopaonik i Zlatibor, gde je sve vidnija visokogradnja i urbanistički rast, Tara je ostala prirodna lepotica sa planinskim kućicama, brvnarama, bogatim šumama, gde ljudi dolaze da uživaju u prirodnim lepotama, kojih je na Tari zaista puno. Na prvom mestu dah oduzima lepota Zaovinskog jezera koje, iako tvorevina čoveka, izgleda divlje i neukroćeno. Plavo poput mora, sa zelenilom okolo koje se ogleda u njemu, kao da je svesno svih svojih draži i lepote koje oči ne mogu da upiju dovoljno.
Jezero je nastalo u periodu između 1975. i 1983. godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Kuk. Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881,5 metara, dok je njegova najveća dubina oko 110 metara. Jezero dopunjuju Konjska reka i Beli Rzav. Jezero je akumulacija hidroelektrane “Bajina Bašta“ u Perućcu, sa kojom je povezano cevovodom. Perućac je takođe jedna od atraktivnih lokacija za odmor, pogotovo tokom toplijih meseci, kada su svi smeštaji bukirani.
Ministarstvo zaštite životne sredine i Grad Užice ulažu ove godine više od deset miliona dinara u zaštitu i očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa i za izgradnju ekološkog parka na Tari. Predviđeno je da projekat bude gotov do kraja ovog meseca. Novac je namenjen za sanaciju lokacija na kojima su nekada bile deponije, erozivno zemljište, odroni i klizišta.
Kada se desi da je vodostaj reke Drine niži, jezero se prazni i pokreće turbine hidroelektrane. U slučaju da je nivo Drine viši, višak vode se pumpa u Zaovinsko jezero, zbog čega sam vodostaj jezera mnogo oscilira. Upravo zbog ovoga poslednjih par godina, tokom letnjeg perioda, jezero je skoro potpuno isušeno, te je u ovom periodu savet pre puta da se proveri vodostaj, jer posetioci neretko ostanu razočarani. Voda u jezeru je veoma čista i kažu da se može piti nakon manjih prerada. Jezero se takođe koristi i za uzgoj pastrmki, te se na jednom delu mogu videti bazeni sa ribom, ali i kupiti sveža pastrmka.
Na drugoj strani brane nalazi se jezero Spajić koje je jedno od pet jezera iz kojih se vodnim sistemima voda prebacuje u Zaovinsko jezero.
Ne postoji uređena plaža na jezeru, ali to ne sprečava kupače da uživaju pored vode na nekoliko divljih plaža leti. Na plažama se mogu videti i pecaroši, jer je jezero puno ribe.
U blizini brane kod jezera nalazi se mesto Đurići, poznato po pronalasku omorike, koju je u bliskoj okolini pronašao Josif Pančić, po kom i nosi ime pančićeva omorika. Ovde se mogu videti i mnoge zaštićene vrste od kojih je 55 biljnih vrsta sa crvene liste flore Srbije, 25 međunarodno značajnih biljaka i 15 biljaka koje su prirodne retkosti.
Zbog bogate prirode i planinske klime, turistički potencijal je iskorišćen izgradnjom velikog broja konaka i apartmana koji su dostupni tokom cele godine. Ništa ne ruži planinski ambijent i sve se stapa sa prirodom.
Tara je takva planina da joj se mnogi vraćaju. Retko ko ovde dođe samo jednom, a zbog blizine Mokre Gore, te Bajine Bašte i Drine, protok turista je velik tokom cele godine. Posetioci ove lepotice najčešće žele da vide, osim jezera, i ostatke srednjovekovnog utvrđenja na Ravnoj Steni i bazilike u njenom podnožju, mesto Crkvine, te izletičke vidikovce: Bela Voda, Zmajevac, Gavran.
Tekst i foto: Maša Stakić