Архив града: Катедрала грађена за слободни краљевски град

Према Шематизму католичке надбискупије, први знатнији римокатолички храм који се налазио на месту данашње Жупне цркве имена Маријиног освећен је 1734. године, а тај податак потврдио је и Јожеф Катона у свом делу “Хисториа метрополитанае Цолоценсис ecclesiae”. Она је била скромна, привремена грађевина која је порушена, а на њеном месту изграђена нова.

- Први захтев да се гради црква потиче из 1734. године, али тих година верници нису успели да сакупе довољно новца - каже директор Историјског архива града Петар Ђурђев. -  Кроз неколико година се то променило. Бројне имућне породице римокатоличке вероисповести (углавном Немци) преселили су се у Нови Сад након што је 1739. године Београд пао под турску власт. Неколико година након доласка католички верници сакупили су новац и сазидали цркву која је у бомбардовању града 12. јуна 1849. године запаљена и срушен јој је торањ, који никада није у потпуности обновљен.

Како објашњава Ђурђев, новосадски католици нису били задовољни њеним “оштећеним” изгледом и величионом, па се око 1880. године све више могло чути међу народом да је потребно саградити пространију цркву.

- Грађани су у Градској скупштини затражили да се подигне храм, који ће осликавати лепоту Новог Сада, као слободног краљевског града - каже Ђурђев. - Убрзо је сачињен предрачун који је износио 200.000 форинти, а 1891. године је донета одлука да се стара “оштећена” црква поруши и изгради нова. И овог пута је било финансијских проблема, па се новац сакупљао око годину дана и то чак из разних делова Европе.

Према речима Петра Ђурђева пројектовање и надзор поверено је исакнутом архитекти Георгу Молнару који је план изградње сачинио 1892. године и није желео да му се за то исплати накнада. Грађевински радови су брзо напредовали, па је већ у октобру 1894. године подигнут позлаћени крст на торањ. Радови на богато украшеном мобилијару окончани су годину дана касније. Док се зидао нови храм, католици су богослужења обављали у Јерменској цркви.

Животна дела Георга Молнара

Георг Молнар рођен је у Будимпешти где је изучио градитељски занат и постао баумајстер. У Нови Сад је дошао након бомбардовања 1849. године како би радио на њеној обнови током 1850-их година. Прва велика грађевина на којој је радио била је Реформаторска црква у Шафариковој улици. Наредних деценија Молнар је подигао више значајних градских објеката: Болницу (1867-1871), Српску основну школу (1871-1874), Грађанску дворану, прву зграду СНП-а (1871), Градску кланицу (1882). Током последње деценије 19. века пројектовао је и саградио своја животна дела уједно и највредније градске грађевине с краја века: Градску кућу (1893-1895) и Католичку цркву (1892-1895). Оба објекта подигнута су у китњастом еклектичком стилу; Градска кућа у неоренесансном а Католичка црква у неоготичком маниру. Његове грађевине карактерише солидна техничка изведба и једноставан, еклектички стил, карактеристичан за градитељство јужних провинција.

- Црква посвећена Богородици, односно Катедрала, дугачка је 52,5 метара, широка 24, 7, висина до крова је 22.27, а до торња 72 метра. Њена импресивна висина симболише људско стремљење ка небесима, а светлост која обасјава унутрашњост треба да подсети вернике да је “Христос светлост” - описује наш саговрник.  -У цркви се налазе четири олтара. Главни је у своду где је велика слика Мајке Божије, са угарским краљевима и светитељима Иштваном и Ласлом. Лево од свода је олтар Ускрснућа Исусова са фигурама у дрвету светих Петра и Павла. Трећи олтар је посвећен Светом Флоријану, заштитнику ватрогасаца, где су у дрвету израђене фигуре светих Емерика и Елизабете, а ту је и слика Свете Породице. Четврти олтар смештен је испод хора и посвећен је Христовом гробу са фигурама четири анђела. Скулптуре на свим олтарима су осликане или су рађене у имитацији камена. Прозори су украшени витражима, рађеним у Пешти, а на њима су представљене библијске сцене и грбови знаменитих новосадских католичких породица, док Жолнаји керамика прекрива кровну конструкцију. Црква има оргуље из 1895. године.

Кров Римокатоличке цркве у Новом Саду букнуо је 1904. године. После пожара Катедрала је обновљена, а кров је украшен шестоугаоним емајлираним керамичким плочицама. Биста архитекте баумајстера Георга Молнара се налази у ниши испод хора цркве. Током недавне обнове очишћена је жуте фасадне цигле којом је црква прекривена, а затим је уграђено посебно осветљења што је додатно истакло лепоту Жупне цркве Имена Маријиног.

С. Ковач