Михајловић: Зелена агенда неопходна за превазилажење кризе
БЕОГРАД: Потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић каже да је скок цена електричне енергије на европском и светском тржишту условљен ценом гаса, те да на то не утиче коришћење обновљивих извора енергије.
Она је у интервјуу за Ројтерс објаснила да на цену струје у Европи карбон таксе утичу само са 20 процената и да је ове године дошло до невероватног скока тражње за енергијом и енергентима.
„Раст цена је последица невероватног скока тражње за енергијом свуда у свету. Постоје и други разлози који су утицали на њен раст међу којима су проблеми са ЛНГ терминалима који нису могли адекватно да раде док су европска складишта гаса била готово испражњена. Кина је последњих седам година затворила одређен број рудника, прекинула увоз угља из Аустралије и започела набавку у другим земљама. Све то је довело до поремећаја на светским тржиштима а утицај карбон такси на повећање цене електричне енергије износи само 20 одсто, што је заједно довело до раста цена електричне енергије“, рекла је Михајловићева.
Она је истакла да су пројекти у новом инвестиционом циклусу вредни више од 17 милијарди евра. Напоменула је да су државе Европске уније пре више од 10 година започеле енергетску транзицију и промену структуре енергетског микса и да и Србија треба постепено да замењује термокапацитете а да обезбеди снабдевање које задовољава растућу потражњу.
Наводи да је стратегија Србије да иде корак по корак, те да морамо полако да "излазимо из прљавог лигнита", али да истовремено градимо нове капацитете.
У том процесу гас је сигурно транзиционо средство, додаје министарка и напомиње да су велике хидроелектране, соларне и ветроелектране, као и прича о нуклеарним електранама питања о којим треба да разговарамо.
"Ако имамо став да желимо да се укључимо енергетску транзицију али и да осигурамо довољно електричне енергије која је произведена искључиво и само у Србији, онда морамо да градимо капацитете за наредних 20 до 30 година. Цена електричне енергије из лигнита данас, у односу на цену електричне енергије произведене у хидроелектранама, соларним парковима и гасним електранама, знатно је већа јер користимо јако лош лигнит који није исти као онај од пре 10 година“, рекла је министарка.
Потпредседница Владе је нагласила да су доказане резерве минералних сировина по свим елаборатима у вредности преко 250 милијарди евра и да су оне веома битна компонента зелене транзиције.
Подсетила је да Србија располаже невероватним количинама бакра и злата, да је недавно отворен рудник Чукару Пеки због кога ће Србија постати друга европска земља по њиховој производњи, те да је зелена економија базирана управо на тим сировинама.
"Када је литијум у питању, доказано је да је Србија богата јадаритом, јединственим минералом који у себи садржи и литијум и бор - критичне сировине у свету. Питање употребе литијума није само питање новца којим ће Србија располагати на основу раста друштвеног производа, већ је то потпуно другачија позиција Србије у свету. Литијум је заиста нафта 21. века, а ми желимо комплетан ланац производње, не само рудник, већ и фабрику литијумских батерија и фабрику електричних возила. Да ли ћемо то имати, зависи од неколико услова, а један од најважнијих је заштита животне средине“, рекла је министарка.
