Сам појам времена је у књижевном свету Стевана Пешића крајње релативан. А како и не би био када је стање свести из којег је он проговарао засновано баш на интензивном доживљају времена над временима, тј. вечности као дара Божјег којег смо се с цивилизацијским напретком, са све већим поверењем у науку и технику, све више, нажалост, одрицали и чак га одбацивали с презрењем.