Браниоци оптужених за убиство Ћурувије траже ослобађајућу пресуду

Сви адвокати су сложни у тврдњама да нема доказа да су они извршили или учествовали у том убиству.

Бранилац другоокривљеног Милана Радоњића и четвртоокривљеног Ратка Ромића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић рекла је данас да и након поновљеног суђења нема доказа да су они криви за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије.

И за њих двојицу као и за првооптуженог и трећеоптуженог Радомира Марковића и Мирослава Курака, она је затражила ослобађање од оптужби.

“Ми нисмо имали од чега да се бранимо, и после осам година од покретања поступка ми смо пођеднако далеко од истине ко је убио Славка Ћурувију“, рекла је Добричанин Никодиновић, напомињући да је у овом случају одбрана покушала да утврди истину, а не тужилац.

Она сматра да су мета биле позиције у РДБ, као и дискредитација институција државе, као и да тужилац у овом поступку „покушава да сруши власт режима Слободана Милошевића“ и да је реч о постхумном вођењу поступка некадашњем председнику СРЈ Слободану Милошевићу.

Поред осталог указала је и да је тужилац, упркос медицинским извештајима више пута померао време смрти Славка Ћурувије, затим, није утврдио где су били Лука Пејовић и Стеван Никчевић у време убиства и одбијао је да се провере други правци на које су указивали докази.

Цитирала је и скорашњу изјаву Ћурувијине пријатлејице која је са њим била у тренутку убиства Бранке Прпе, у којој је медијима рекла да није видела окривљеног Курака на месту убиства, да је то рекла свима и да 20 година траје њено блаћење и компромитовање.

Прпа је, према речима Добричанин Никодиновић, сигурна да је видела Луку Пејовића, који је убијен 5. децембра 2020. године.

„Курак и Ромић нису непосредни извршиоци, то је суд утврдио. Ниједан доказ не указује на два непосредна извршиоца. Сви докази упућују на једног извршиоца, као и изјава Бранке Прпе“, рекла је Добричан Никодиновић.

Тужилаштво за организовани криминал своју завршну реч изнело је средином јула, и затражило да суд осуди оптужене на максиманлне затворске казне од по 40 година, а одбрана је најавила за Танјуг да ће тражити ослобађајуће пресуде, јер како тврди, није доказано да су оптужени, наложили, организовали нити извршили ово убиство.

Првооптужени у овом случају је тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра РДР-а Милан Радоњић и оперативац Ратко Ромић.

Мирослав Курак, оптужен је као непосредни починилац убиства, али је у бекству и суди му се у одсуству.

Њих четворица су после првог суђења били осуђени на укупно 100 година затвора, али је та пресуда укинута одлуком Апелационог судс који је наложио понављање суђења, јер је пресудом у случај уведено NN лице као непосредни извршилац убиства, што је супротно оптужници.

Тужилаштво је у завршној речи тврдило да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности и критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.

Поступајући тужилац Миленко Мандић сматра да су његове оптужбе доказане током суђења, те да у свему остаје при наводима оптужнице и јер се чињеницно стање није променило у поновљеном поступку.

Тврди да је тадашњи шеф ДБ-а Марковић, по налогу власти, сачинио план да се Ћурувија убије, па је са тим планом упознао оптуженог Милана Радоњића који је организовао Ратка Ромића и Мирослава Курака да убиство изведу.

Оно што је Милошевићеву власт нарочито иритирало, како сматра тужилаштво, је то што је Ћурувија имао и политичких амбиција, јер је планирао да оснује политичку странку.

Ћурувија је праћен све до самог убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици где је живео. Убијен је између 16.39 и 16.45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа.

Сва тројица оптужених су на почетклу поновљеног суђења негирала везе са убиством и детаљно су изнели своје одбране.

Насупрот укинутој пресуди у којој је NN лице означено као непосредни извршилац убиства Ћурувије, у оптужиници, по којој се свима суди, тврди се да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило NN лице, а ДБ-овци за то припремили "терен".

Убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године, у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.

Прпа оптужене није препознала као убице.