Branioci optuženih za ubistvo Ćuruvije traže oslobađajuću presudu
BEOGRAD: Branioci četvorice nekadašnjih radnika Državne bezbednosti u završnim rečima juče i danas na suđenju, zatražili su od Specijalnog suda da oslobodi njihove branjenike optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.
Svi advokati su složni u tvrdnjama da nema dokaza da su oni izvršili ili učestvovali u tom ubistvu.
Branilac drugookrivljenog Milana Radonjića i četvrtookrivljenog Ratka Romića, advokat Zora Dobričanin Nikodinović rekla je danas da i nakon ponovljenog suđenja nema dokaza da su oni krivi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
I za njih dvojicu kao i za prvooptuženog i trećeoptuženog Radomira Markovića i Miroslava Kuraka, ona je zatražila oslobađanje od optužbi.
“Mi nismo imali od čega da se branimo, i posle osam godina od pokretanja postupka mi smo pođednako daleko od istine ko je ubio Slavka Ćuruviju“, rekla je Dobričanin Nikodinović, napominjući da je u ovom slučaju odbrana pokušala da utvrdi istinu, a ne tužilac.
Ona smatra da su meta bile pozicije u RDB, kao i diskreditacija institucija države, kao i da tužilac u ovom postupku „pokušava da sruši vlast režima Slobodana Miloševića“ i da je reč o posthumnom vođenju postupka nekadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Pored ostalog ukazala je i da je tužilac, uprkos medicinskim izveštajima više puta pomerao vreme smrti Slavka Ćuruvije, zatim, nije utvrdio gde su bili Luka Pejović i Stevan Nikčević u vreme ubistva i odbijao je da se provere drugi pravci na koje su ukazivali dokazi.
Citirala je i skorašnju izjavu Ćuruvijine prijatlejice koja je sa njim bila u trenutku ubistva Branke Prpe, u kojoj je medijima rekla da nije videla okrivljenog Kuraka na mestu ubistva, da je to rekla svima i da 20 godina traje njeno blaćenje i kompromitovanje.
Prpa je, prema rečima Dobričanin Nikodinović, sigurna da je videla Luku Pejovića, koji je ubijen 5. decembra 2020. godine.
„Kurak i Romić nisu neposredni izvršioci, to je sud utvrdio. Nijedan dokaz ne ukazuje na dva neposredna izvršioca. Svi dokazi upućuju na jednog izvršioca, kao i izjava Branke Prpe“, rekla je Dobričan Nikodinović.
Tužilaštvo za organizovani kriminal svoju završnu reč iznelo je sredinom jula, i zatražilo da sud osudi optužene na maksimanlne zatvorske kazne od po 40 godina, a odbrana je najavila za Tanjug da će tražiti oslobađajuće presude, jer kako tvrdi, nije dokazano da su optuženi, naložili, organizovali niti izvršili ovo ubistvo.
Prvooptuženi u ovom slučaju je tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić.
Miroslav Kurak, optužen je kao neposredni počinilac ubistva, ali je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.
Njih četvorica su posle prvog suđenja bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta odlukom Apelacionog suds koji je naložio ponavljanje suđenja, jer je presudom u slučaj uvedeno NN lice kao neposredni izvršilac ubistva, što je suprotno optužnici.
Tužilaštvo je u završnoj reči tvrdilo da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti i kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.
Postupajući tužilac Milenko Mandić smatra da su njegove optužbe dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i jer se činjenicno stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.
Tvrdi da je tadašnji šef DB-a Marković, po nalogu vlasti, sačinio plan da se Ćuruvija ubije, pa je sa tim planom upoznao optuženog Milana Radonjića koji je organizovao Ratka Romića i Miroslava Kuraka da ubistvo izvedu.
Ono što je Miloševićevu vlast naročito iritiralo, kako smatra tužilaštvo, je to što je Ćuruvija imao i političkih ambicija, jer je planirao da osnuje političku stranku.
Ćuruvija je praćen sve do samog ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici gde je živeo. Ubijen je između 16.39 i 16.45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa.
Sva trojica optuženih su na početklu ponovljenog suđenja negirala veze sa ubistvom i detaljno su izneli svoje odbrane.
Nasuprot ukinutoj presudi u kojoj je NN lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, u optužinici, po kojoj se svima sudi, tvrdi se da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.
Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci za to pripremili "teren".
Ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a sa njim je tada bila Branka Prpa.
Prpa optužene nije prepoznala kao ubice.