Јоксимовић: Очекујем важан корак напред до краја године

"Очекујем да ће Србија до краја словеначког председавања направити важан корак напред и у самом процесу, а што се тиче самита мислим да су и на самиту преовладале позитивне оцене о Србији уз велика очекивања да убрзамо реформе", рекла је Јоксимовић за РТС.



Говорећи о извештају о напретку у придруживању ЕУ, она је казала да ће се он појавити око 20. октобра и да од њега очекује да на кредибилан, веродостојан, и чињенично заснован начин евидентира шта је све Србија урадила.



"А урадили смо пуно и у области владавиине права, биће апострофирана област правосуђа, уставних амандмана, борба против корупције, борба против организованог криминала, медијска стратегија, уопште тај део слобода у друштву који се посебно акцентује", рекла је министарка за европске интеграције.



Како је појаснила, Србија је спремила све критеријуме за отварање два кластера - кластер 3, инклузивни раст и компетитивност, и кластер 4 - зелена агенда и одржива повезаност.



"Очекујем да тај извештај нотира све што је урађено, потпуну спремност и активан приступ Србије методологији - директно укључивање председника, премијерке и свих ресорних министарстава много снажније у процес, што је и захтев нове методологије", истакла је Јоксимовићева, додајући да то мора да буде вредновано.



Говорећи о резултатима Самита ЕУ - Западни Балкан, истакла да уз овај темпо реформи и оснаживање ЕУ, постоји јасна визија да можемо да будемо чланица ЕУ.



Јоксимовић је навела и да је самит послао позитивне сигнале, као и да је кроз Декларацију постао на неки начин обавезан да се у будућности одржава, јер су државе које су заинтересоване за тему проширења, које у том тренутку председавају Саветом ЕУ попут Словеније, и организовале овакве самите.



Додаје да није било правило да се самит организује сваке године, али је то важан скуп свих 27 шефова држава или влада ЕУ и свих са Западног Балкана.



"Нас је представљао председник (Александар) Вучић. Оно што је важно је да нема неког конкретног домета да смо дефинсиали бројне кораке у европским интеграцијама. То је процес који тече својом динамиком", рекла је министарка.



Према њеним речима, самит је показао да, иако је актуелна ковид криза, миграторна и енергетска криза, коју је Вучић посебно пласирао и кандидовао као тему од интереса и за нас и цео Западни Балкан и Европу у целини - да је ЕУ ипак у стању да има ту врсту лидерства и визије и да четири сата шефови држава или влада говоре о Западном Балкану, односима са ЕУ, будућности процеса приоширења и заједничким изазовима и начинима како да будемо јачи и отпорнији.



Ово је добро и за ЕУ и за нас са Западног Балкана и да се показало лидерство које је дуго недостајало ЕУ у погледу заједничке визије будућности јер ми сви живимо близу једни дургима, то су летови три сата до најудаљеније дестинације у ЕУ, каже Јокисмовићева.



Како каже, ово је позитиван сигнал и није пренебрегнутао оно што су неке земље можда имале као идеју - да се не прича о проширењу већ о партнерству.



"Увек постоје земље које су скептици, то није ништа ново, нити за Србију. Постоје земље - није умесно да их ја као министар за европске интеграције именујем. Знамо које су то земље и оне имају традицију скептицизма према политици проширења", каже Јокисмовићева.



Како каже, идеја је била њихова да се прича о партнерству, како можемо да сарађујемо, а не само о политици проширења.



"Не можемо да причамо о односима нашим са ЕУ без приче о политици проширења, јер смо сви у региону у различитим фазама интеграционог процеса. Србија и Црна Гора су у узнапредовалој фази, Северна Македонија и Албанија чекају почетак отварања преговора, то је дубоко и високо политичко питање", каже министарка.



За нас је то стратешко опредељење и реформски курс, како онда да не причамо о проширењу, потврђена је политика проширења као важна и чињеница да је Западни Балкан окренут ЕУ, али и да ће ЕУ паралелно радити на свом јачању капацитета за приширење што није представљено као услов већ као паралени процес што је у реду, каже Јокисмовићева.



Она је казала и да су медији погрешно интерпретирали одредницу за улазак у ЕУ.



"Одредница 2030. која није прошла, не би се односила на Западни Балкан као пакет, нема пакета, нова методологија је јасна око тога да свако напредује онолико колико напредује у реформском процесу", истакла је она.



Немам ту врсту апсолутно ни дипломатски нужне скромности да кажем да је Србија предњачећа у бројим областима које су важне за европске интеграције и политичким критетијума и економским критеријумима и отпорностима које се траже, рекла је она.



Та идеја о пакету није то била идеја него да сви са Запдног Балкана, пре или касније, али да крајњи рок буде 2030.



Морам да памтим све и да знам оно на чему се ЕУ изградила, а то су њена документа, 2018. овде је дошао Жан-Клод Јункер и донео стратегију кредибилног проширења ЕУ на Западни Балкан, тада је споменута 2025. за Србију и Црну Гору, рекла је она.



Подвлачи да су то документа, али то није било обећање него ако урадите свој део посла и ако ЕУ буде спрема, то је била нека могућност.



"Не бих толико о годинама, наслушали су се наши грађани да ћемо постати чланица од неких неодговорних влада и 2007, 2009. 2010. не радимо лицитирање са годинама. Уверена сам да у наредних неколико година уз овај темпо наших реформи и уз оснаживање саме ЕУ постоји јасна визија да можемо да будемо чланица, то је идеја добра и за нас и за ЕУ", каже она.