Joksimović: Očekujem važan korak napred do kraja godine

"Očekujem da će Srbija do kraja slovenačkog predsedavanja napraviti važan korak napred i u samom procesu, a što se tiče samita mislim da su i na samitu preovladale pozitivne ocene o Srbiji uz velika očekivanja da ubrzamo reforme", rekla je Joksimović za RTS.



Govoreći o izveštaju o napretku u pridruživanju EU, ona je kazala da će se on pojaviti oko 20. oktobra i da od njega očekuje da na kredibilan, verodostojan, i činjenično zasnovan način evidentira šta je sve Srbija uradila.



"A uradili smo puno i u oblasti vladaviine prava, biće apostrofirana oblast pravosuđa, ustavnih amandmana, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, medijska strategija, uopšte taj deo sloboda u društvu koji se posebno akcentuje", rekla je ministarka za evropske integracije.



Kako je pojasnila, Srbija je spremila sve kriterijume za otvaranje dva klastera - klaster 3, inkluzivni rast i kompetitivnost, i klaster 4 - zelena agenda i održiva povezanost.



"Očekujem da taj izveštaj notira sve što je urađeno, potpunu spremnost i aktivan pristup Srbije metodologiji - direktno uključivanje predsednika, premijerke i svih resornih ministarstava mnogo snažnije u proces, što je i zahtev nove metodologije", istakla je Joksimovićeva, dodajući da to mora da bude vrednovano.



Govoreći o rezultatima Samita EU - Zapadni Balkan, istakla da uz ovaj tempo reformi i osnaživanje EU, postoji jasna vizija da možemo da budemo članica EU.



Joksimović je navela i da je samit poslao pozitivne signale, kao i da je kroz Deklaraciju postao na neki način obavezan da se u budućnosti održava, jer su države koje su zainteresovane za temu proširenja, koje u tom trenutku predsedavaju Savetom EU poput Slovenije, i organizovale ovakve samite.



Dodaje da nije bilo pravilo da se samit organizuje svake godine, ali je to važan skup svih 27 šefova država ili vlada EU i svih sa Zapadnog Balkana.



"Nas je predstavljao predsednik (Aleksandar) Vučić. Ono što je važno je da nema nekog konkretnog dometa da smo definsiali brojne korake u evropskim integracijama. To je proces koji teče svojom dinamikom", rekla je ministarka.



Prema njenim rečima, samit je pokazao da, iako je aktuelna kovid kriza, migratorna i energetska kriza, koju je Vučić posebno plasirao i kandidovao kao temu od interesa i za nas i ceo Zapadni Balkan i Evropu u celini - da je EU ipak u stanju da ima tu vrstu liderstva i vizije i da četiri sata šefovi država ili vlada govore o Zapadnom Balkanu, odnosima sa EU, budućnosti procesa prioširenja i zajedničkim izazovima i načinima kako da budemo jači i otporniji.



Ovo je dobro i za EU i za nas sa Zapadnog Balkana i da se pokazalo liderstvo koje je dugo nedostajalo EU u pogledu zajedničke vizije budućnosti jer mi svi živimo blizu jedni durgima, to su letovi tri sata do najudaljenije destinacije u EU, kaže Jokismovićeva.



Kako kaže, ovo je pozitivan signal i nije prenebregnutao ono što su neke zemlje možda imale kao ideju - da se ne priča o proširenju već o partnerstvu.



"Uvek postoje zemlje koje su skeptici, to nije ništa novo, niti za Srbiju. Postoje zemlje - nije umesno da ih ja kao ministar za evropske integracije imenujem. Znamo koje su to zemlje i one imaju tradiciju skepticizma prema politici proširenja", kaže Jokismovićeva.



Kako kaže, ideja je bila njihova da se priča o partnerstvu, kako možemo da sarađujemo, a ne samo o politici proširenja.



"Ne možemo da pričamo o odnosima našim sa EU bez priče o politici proširenja, jer smo svi u regionu u različitim fazama integracionog procesa. Srbija i Crna Gora su u uznapredovaloj fazi, Severna Makedonija i Albanija čekaju početak otvaranja pregovora, to je duboko i visoko političko pitanje", kaže ministarka.



Za nas je to strateško opredeljenje i reformski kurs, kako onda da ne pričamo o proširenju, potvrđena je politika proširenja kao važna i činjenica da je Zapadni Balkan okrenut EU, ali i da će EU paralelno raditi na svom jačanju kapaciteta za priširenje što nije predstavljeno kao uslov već kao paraleni proces što je u redu, kaže Jokismovićeva.



Ona je kazala i da su mediji pogrešno interpretirali odrednicu za ulazak u EU.



"Odrednica 2030. koja nije prošla, ne bi se odnosila na Zapadni Balkan kao paket, nema paketa, nova metodologija je jasna oko toga da svako napreduje onoliko koliko napreduje u reformskom procesu", istakla je ona.



Nemam tu vrstu apsolutno ni diplomatski nužne skromnosti da kažem da je Srbija prednjačeća u brojim oblastima koje su važne za evropske integracije i političkim kritetijuma i ekonomskim kriterijumima i otpornostima koje se traže, rekla je ona.



Ta ideja o paketu nije to bila ideja nego da svi sa Zapdnog Balkana, pre ili kasnije, ali da krajnji rok bude 2030.



Moram da pamtim sve i da znam ono na čemu se EU izgradila, a to su njena dokumenta, 2018. ovde je došao Žan-Klod Junker i doneo strategiju kredibilnog proširenja EU na Zapadni Balkan, tada je spomenuta 2025. za Srbiju i Crnu Goru, rekla je ona.



Podvlači da su to dokumenta, ali to nije bilo obećanje nego ako uradite svoj deo posla i ako EU bude sprema, to je bila neka mogućnost.



"Ne bih toliko o godinama, naslušali su se naši građani da ćemo postati članica od nekih neodgovornih vlada i 2007, 2009. 2010. ne radimo licitiranje sa godinama. Uverena sam da u narednih nekoliko godina uz ovaj tempo naših reformi i uz osnaživanje same EU postoji jasna vizija da možemo da budemo članica, to je ideja dobra i za nas i za EU", kaže ona.