У Србији за првих 5 месеци издато 5.000 радних дозвола странцима
БЕОГРАД: У просеку 60.000 људи годишње напусти земљу у потрази за послом у иностранству, а при том у првих пет месеци ове године у Србији је издато 5.000 радних дозвола страним држављанима, док је број оних који овде раде без пријаве далеко већи, каже председник Савеза самосталних синдиката Београда Драган Тодоровић.
Додао је да су миграције у србији актуелне последњх пет деценија и да је 60-их и 70-их година тадашња држава потписивала споразуме о сарадњи са другим државама те су људи у то време имали већа радна права и били заштићенији него данас, када у потрази за послом из Србије, како каже, у просеку последњих десетак година оде 60.000 младих људи годишње.
Према његовим речима, највећи проблем у Србији је тај што одлази квалификована радна снага и то медицинске сестре, неговатељице, грађевински радници и занатлије свих врста, али и много образованих људи након завршеног факултета.
Савез синдиката непрестано указује на проблем одласка радне снаге из Србије и Министарство рада има слуха, али не довољно, јер су притисци са стране велики од стране разних лобистичких група, које занима профит и што јефтинији радник, објашњава Тодоровић и додаје да је управо то - мале плате, лоши услови рада и несигурност, разлог за одлазак из земље.
Поручио је да се зато радно законодавство мора подићи на виши ниво и отклонити свака врста несигурности запосленог.
Тодоровић у изјави за Танјуг истиче да у Србији није уређен ни положај странаца који долазе да раде у нашу земљу.
Званична статистика каже да је у првих пет месеци издато 5.000 радних дозвола, а сигурно је да још толико, ако не и више, има радника на црно, каже он и истиче да је поражавајуће да на црно раде људи на пројектима које финансира држава, а као један од проблема наводи и мали број инспектора рада - око 200 на читавој територији Србије.
Објашњава да подизвођачи који раде на тим пројектима запошљавају стране држављане и да, како каже, нико не контролише да ли су радници пријављени или не и у каквом су радном односу, а додаје и да су посредници између страних радника и понуђача посла Агенције за запошљавање.
Агенције те раднике нуде као јефтину радну снагу, као у време робовласништва, с тим што евиденцију о њима имају у дигиталном облику. Послодавцима кажу да ће они радити за минималац 10 до 12 сати дневно, без слободног дана, уз обезбеђен смештај и два оброка, скреће пажњу Тодоровић.
Како каже највише радника у потрази за послом долази у нашу земљу, где недостају грађевинари, угоститељи, пољоприувредници...из региона, али и из Индије, Румуније и Турске.
Тодоровић упозорава да све промене које се дешавају у последњих двадесетак година у законодавству, повлађују послодавцима, а смањују радна права запослених.
У законодавсту постоји, како ја називам, црни сет закона, а то су три Закона која могу правити ужасан проблем радницима. То су Закон о агенцијском пословању, Закон о сезонским пословима и Закон о странцима, казао је он.
Примена Закона о агенцијском запошљавању почцела је у марту 2019. године, са циљем да, осим што су њиме прописани услови за рад агенција, да радници ангажовани на овај начин имају једнаке услове и права из радног односа као и запослени код послодавца корисника.
Међутим, Тодоровић тврди да се овим Законом остварује полудозвољена трговина људима, док за Закон о запошљавању странаца чија је примена почела у јануару 2020. године, истиче да постоји предлог Измена којим ће се радне дозволе укинути.
Како тврди изговор за то ће бити да нема довољно радне снаге, те да ће за запошљавање бити довољан колективни списак радника.
Скупштина Србије усвојила је у јуну 2018. године Закон о поједностављеном радном ангажовању на сеознским пословима у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства који би требало да обезбеди бољи положај сезонских радника и поједностави начин њиховог пријављивања у пољопривреди путем електронске платформе.
Тодоровић говорећи о сезонским пословима каже да се тим Законом омогућавају облици рада ван радног односа где радник нема никаквих права и да је, како наводи, предвиђен усмени договор о радном односу између послодавца и радника.
Тодоровић је подсетио да су ови проблеми, између осталих, били тема на Конференцији главнх градова западног Баклкана која је организована прошле недеље са идејом да синдикати размене што више информација како би се помогло запосленима из региона.
