U Srbiji za prvih 5 meseci izdato 5.000 radnih dozvola strancima
BEOGRAD: U proseku 60.000 ljudi godišnje napusti zemlju u potrazi za poslom u inostranstvu, a pri tom u prvih pet meseci ove godine u Srbiji je izdato 5.000 radnih dozvola stranim državljanima, dok je broj onih koji ovde rade bez prijave daleko veći, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović.
Dodao je da su migracije u srbiji aktuelne poslednjh pet decenija i da je 60-ih i 70-ih godina tadašnja država potpisivala sporazume o saradnji sa drugim državama te su ljudi u to vreme imali veća radna prava i bili zaštićeniji nego danas, kada u potrazi za poslom iz Srbije, kako kaže, u proseku poslednjih desetak godina ode 60.000 mladih ljudi godišnje.
Prema njegovim rečima, najveći problem u Srbiji je taj što odlazi kvalifikovana radna snaga i to medicinske sestre, negovateljice, građevinski radnici i zanatlije svih vrsta, ali i mnogo obrazovanih ljudi nakon završenog fakulteta.
Savez sindikata neprestano ukazuje na problem odlaska radne snage iz Srbije i Ministarstvo rada ima sluha, ali ne dovoljno, jer su pritisci sa strane veliki od strane raznih lobističkih grupa, koje zanima profit i što jeftiniji radnik, objašnjava Todorović i dodaje da je upravo to - male plate, loši uslovi rada i nesigurnost, razlog za odlazak iz zemlje.
Poručio je da se zato radno zakonodavstvo mora podići na viši nivo i otkloniti svaka vrsta nesigurnosti zaposlenog.
Todorović u izjavi za Tanjug ističe da u Srbiji nije uređen ni položaj stranaca koji dolaze da rade u našu zemlju.
Zvanična statistika kaže da je u prvih pet meseci izdato 5.000 radnih dozvola, a sigurno je da još toliko, ako ne i više, ima radnika na crno, kaže on i ističe da je poražavajuće da na crno rade ljudi na projektima koje finansira država, a kao jedan od problema navodi i mali broj inspektora rada - oko 200 na čitavoj teritoriji Srbije.
Objašnjava da podizvođači koji rade na tim projektima zapošljavaju strane državljane i da, kako kaže, niko ne kontroliše da li su radnici prijavljeni ili ne i u kakvom su radnom odnosu, a dodaje i da su posrednici između stranih radnika i ponuđača posla Agencije za zapošljavanje.
Agencije te radnike nude kao jeftinu radnu snagu, kao u vreme robovlasništva, s tim što evidenciju o njima imaju u digitalnom obliku. Poslodavcima kažu da će oni raditi za minimalac 10 do 12 sati dnevno, bez slobodnog dana, uz obezbeđen smeštaj i dva obroka, skreće pažnju Todorović.
Kako kaže najviše radnika u potrazi za poslom dolazi u našu zemlju, gde nedostaju građevinari, ugostitelji, poljopriuvrednici...iz regiona, ali i iz Indije, Rumunije i Turske.
Todorović upozorava da sve promene koje se dešavaju u poslednjih dvadesetak godina u zakonodavstvu, povlađuju poslodavcima, a smanjuju radna prava zaposlenih.
U zakonodavstu postoji, kako ja nazivam, crni set zakona, a to su tri Zakona koja mogu praviti užasan problem radnicima. To su Zakon o agencijskom poslovanju, Zakon o sezonskim poslovima i Zakon o strancima, kazao je on.
Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počcela je u martu 2019. godine, sa ciljem da, osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.
Međutim, Todorović tvrdi da se ovim Zakonom ostvaruje poludozvoljena trgovina ljudima, dok za Zakon o zapošljavanju stranaca čija je primena počela u januaru 2020. godine, ističe da postoji predlog Izmena kojim će se radne dozvole ukinuti.
Kako tvrdi izgovor za to će biti da nema dovoljno radne snage, te da će za zapošljavanje biti dovoljan kolektivni spisak radnika.
Skupština Srbije usvojila je u junu 2018. godine Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na seoznskim poslovima u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva koji bi trebalo da obezbedi bolji položaj sezonskih radnika i pojednostavi način njihovog prijavljivanja u poljoprivredi putem elektronske platforme.
Todorović govoreći o sezonskim poslovima kaže da se tim Zakonom omogućavaju oblici rada van radnog odnosa gde radnik nema nikakvih prava i da je, kako navodi, predviđen usmeni dogovor o radnom odnosu između poslodavca i radnika.
Todorović je podsetio da su ovi problemi, između ostalih, bili tema na Konferenciji glavnh gradova zapadnog Baklkana koja je organizovana prošle nedelje sa idejom da sindikati razmene što više informacija kako bi se pomoglo zaposlenima iz regiona.
